Pregled posta

Dragi moji,

Kao što je većina vas skužila nema me baš na blogu, naletim tu i tamo prokomentirati nečiji blog (i nešto svog), ali slaba sam s postovima. Situacija mi je trenutno takva da sam čitavu net komunikaciju i druženja stavila po strani, imam puno posla i puno mi se stvari događa u 'stvarnom život', tako da baš ne stignem blogati. Koncentracija i energija su mi sad na nekim drugim stvarima. Imam puno posla, krenula mi putovanja, a i događaju mi se neke grande promjene u životu, nadam se da će njihov ishod biti pozitivan, tako da svu energiju čuvam za to. Inače, ne mislim ni ugasiti blog ni odustati od bloga, ali se do daljnjeg, evo sad ovak' napola formalno, povlačim s bloga.. Previše me lijepih stvari i ljudi veže za blog da bih rekla da neću više. I ono kako sam još prije napisala.. ovaj blog je zbog svih tih komentara odavno prestao biti samo moj.. Ovaj blog je postao jako čitan i popularan, vrlo brzo od 'osnivanja' postao je i najkomentiraniji na cijelom blogu.. imam puno posjeta (puno vam hvala!), na što sam sve previše ponosna i zbog čega sam previše sretna da bih ga se tak' lako odrekla. Danima već ne pišem, a dnevna posjeta mi ne pada ispod 350.. mene to fakat naježi, ne znam što reći.. Ovdje mi to jako puno znači. Eto, iskreno pišem, a i mislim da bi svatko bio s tim dirnut da mu se tak' što dogodi. Dakle, osjećam da dugujem neki komentar ili objašnjenje zake sam stala s pisanjem, dok se ne vratim u staru blog-formu.

Nego, ljudi, ajd pliz, nemojte se sekirati oko CL i AC lista, nisu vrijedne ničijih živaca, agresivnosti, čak i mržnje. Svako pravi svoje liste pa tako i Dario, meni nikad ne bi palo na pamet ikome određivati i nametati svoj stav i ukus. Zaboli me, ja stojim iza svojih riječi na blogu i po komentarima.. a što će drugi pisati, od volje im! Živi i pusti druge da blogaju. Pa, di bi meni palo na pamet reći nekoj osobi daj me stavi, ja zaslužujem bit na toj-i-toj listi ili, još gore što smo isto imali prilike čitati, onaj tamo ili ona tamo nisu zaslužili bit na istoj listi kao ja-pa-ja. Pa, jebote, za nepovjerovati! Naime, nakon višemjesečnog bloganja sigurna sam da ogorčenost koja je izbijala iz pojedinaca nije vezana uz blog i blog-liste, ne može biti.. Sve to mora bit puno dublje i ozbiljnije i dolaziti iz stvarnog života tih osoba, a tek se tu na blogu 'kanalizira'. Pa, meni je blog razbibriga, rasterećenje, uživancija.. Kakvih sam se načitala postova mržnje i na blogu i na forumu oko tih lista ili oko drugih blogera, kakve napade bijesa sam čitala, ajme, ja sam znala bit zatečena.. Pa, kako je to moguće, pitam se.. što ih je to nešto ili taj netko toliko iznervirao i izbacio iz takta da takve ružne tekstove pune mržnje pišu.. ono.. ne mogu se kontrolirati, to iz njih kipti.. Nemoguće mi je da su pojedinci tolike teške emocije i toliku lošu energiju ulagali u neke tako banalne stvari kao što koje blogove Dario najviše voli.

A tek oni s Trapula-sindromom, ajme! Ti me, zaista, plaše. Za one koji ne znaju, Trapula sindrom je sindrom kad vas jedan/na bloger/ica zbog određenih razloga (čitaj: odbijanja da s njim/njom dalje komunicirate) počne vrijeđati, napadati, kad je fiksiran na vas i posvećuje vam na svom blogu postove mržnje, kad je s vama opsjednut iz posta u post i/ili iz komentara u komentar, kad postanete izvor svih njegovih ili njenih životnih problema, kad vas opsjednuto ogovara i pokušava diskreditirati, šalje prijeteće mailove, kad bi jedino vaš nestanak spasio njegov/njen svijet od propasti, vi i vaš blog ste mu najgori životni neprijatelj. Ukratko, problemi ozonskih rupa i globalno zagađanje, izostanak lijeka protiv AIDS-a, velike prirodne nepogode, manjak pitke vode i glad u svijetu, dug siromašnih država, itd. su ništa u odnosu na to kakve probleme upravo vi izazivate u očima osobe oboljele od Trapula sindroma. Eto, priznajem, s takvom energijom se ne znam nositi. I ne želim. Klonim se tako opsesivnih ljudi i u stvarnom životu, punih nezadovoljstva, bijesa i mržnje, a kamoli da ću se tu s njima bakćati. Ne da vam Bog da naletite, tj. da takav netko naleti na blogu na vas. Zlo mi je od onih jeftinih manipulatora koji pod krinkom demokratskog imam pravo reći što hoću rafalno ispucavaju svoje prdace negativne energije. Ali koliko god da ih se kloniš, oni iskoče pred tebe s onim "bu!". Ne trpim ljude s negativnom energijom. Moja mi je energija previše dragocjena da bi se trošila na njih.

Ne želim da se nezadovoljnici koji vrebaju iza "blog-ugla" sad sruče na moj blog. Ima njih par koji uporno čekaju svaku priliku da izbace iz sebe salve (životnog) nezadovoljstva. Ovo, dakle, nije post o prijedlozima uređenja bloghaera, ja s tim nisam i neću imati nikakve veze, mene to ne zanima. Odite si pisati anonimne mailove, otvarajte anonimne blogove ili accounte na forumu pa tamo izbacite svu negativnu energiju koju imate u sebi. Bude bilo lakše. Mene i moj blog zaobiđite. I inače sam uporno izbjegavala bilo kakve negativne spike na blogu, čak nisam sigurna ni je li ovaj tekst trebalo ubaciti u blog ili ne, ali evo.. i ja si malo dajem oduška, nekako ova razmišljanja o blogu već duže čuče u meni pa reko' možda je sad prilika da ih iznesem.. Sori, ako sam vas time opteretila. Inače, ovaj ću post kasnije pomaknut niže u blog, jer neću da kad netko dođe ovdje prvo što vidi neku negativiše energiše. A mene fakat loša energija rastuži. Bilo je nekih koje su uvrijedili moji sprdačina-tekstovi, a jebi ga, nad svakim se mojim tekstom može skanjivati ih, ta kako je samo mogla?! Ne znam, stvarno.

Svi mi imamo svoje probleme i teškoće u životu, neko veće, netko manje, netko se bolje, netko gore s tim nosi.. ali moja je ideja na blogu bila da probam stvoriti dobru atmosferu, jer je najlakše kukakati, pljuvati i prigovarati, biti bezobrazan, napadati (pogotovo anonimno, tu je najveća snaga!), itd. Daj, probajte napraviti nešto gdje će se ljudi dobro osjećati kad dođu, bez obzira koja je tema bloga. E to košta - energije i dobre volje, vremena.. Blog mi je sve ove mjesece dao jako puno. Htjela sam, i u tome čini se uspjela, napraviti vedar i veseo blog, onako zajebantski, s No-sikiriki-filozofijom, kako je to jedna Cosmo-novinarka napisala. Potvrdila mi se ona stara narodna ako daješ dobru i pozitivnu energiju ista će ti se i vratiti. Tu nema greške. Svaki put kad dođem na blog razvesele me tekstovi mojih omiljenih blogera. Blogovi šire super pozitivnu energiju, nađeš zanimljive tekstove, super ljude, raspoložiš se kad vidiš tu pozitivnu vibraciju.. Nadalje, što neki zaboravljaju ili olako prihvaćaju, blog pruža mogućnost da te jako puno ljudi čita. Ne znam da bi itko imao ovakvu dnevnu posjećenost koju ima na blogu da je napravio svoj solo-site, ma, tko bi nam u tom slučaju uopće dolazio na naše stranice? Blog je izvrstan način za vlastitu promociju. Konačno, još važnija mi je stvar da sam ovdje stekla super frendove, kakvih ovdje ima fenomenalnih i zanimljivih ljudi.. oduševljena sam i želim se s njima i dalje družiti.. i da ništa drugo nisam pokupila s bloga već samo tu komunikaciju s njima, ja sam prezadovoljna.. Hvala, ljudi, uživam ovdje..

Čitamo se mi već..



Post je objavljen 26.02.2005. u 09:59 sati.