Nemoj se ljutit na mene.
Baš sam neurotična zadnjih dana i boli me i manta mi se i samo bi kmečala i da me svi puste na miru i išla bi u šoping i fali mi ić s curama na kavu i tako bi rado išla sutra u Rijeku vidit mamu i brata a ti to ko da ne kužiš.
Mislim, jebe se tebi, ti svoje vidiš svaki dan a ja svoje jednom do dvaput godišnje.
I opet ih nećemo ni sutra vidit i opet nećemo ić na Hvar za Uskrs i opet ćemo pola lita bit razdvojeni i onda će ti šef opet reć da ne možeš dobit godišnji za Božić nego u osmom misecu par dana i opet će sve bit isto i opet ću ja bit tužna i ljuta i vikat i opet ćeš ti bit ljut na mene i želit mi spustit slušalicu i opet se ništa neće prominit.
I ti ćeš zauvik trunut u toj ružnoj, smrdljivoj kapitalističkoj firmi (ja pojma nemam šta je to kapitalizam) i opet će te šef zajebavat i neće ti dat JEDAN JEDINI JEBENI SLOBODAN DAN!!! i ja ću opet bit tužna i depresivna a onda ću se nakon nekog vremena pomirit sa sudbinom i neću opće viđat svoje starce jer neću imat love za ić dole sama i kasnije će nam se brak pretvorit u totalnu monotoniju i udaljit ćemo se jedno od drugog i poželit se rastavit al ovaj drugi neće imat di ić pa će ostat tu di je i onda ću ti ja već bit stara i ružna i nećemo se više nikad sexat, klinci će nas odjebat jer smo premonotoni i depresivni i sve će ić kvragu.
Ni na sprovod nam niko osim možda dice neće doć jer ćemo se usput sa svima posvađat.
A sve zato jer nisi mogo izać iz firme dva-tri sata ranije i odvest nas do Rijeke da vidim svoje starce i brata!!!!!
Pusa dušo moja.
Voli te tvoja menstrualna žena.
Post je objavljen 24.02.2005. u 13:17 sati.