Mnogo sam čuda za života vidio, ali ni jedno se ne može usporediti s onim kad je Detljef oplodio veš mašinu. Dok smo mi, druga djeca, stajali sa strane i gledali mrtvog magarca što je ostao iza cirkusa, Detljef se popeo na veš mašinu i kao pjetao na kokoši počeo mahati rukama i lagano poskakivati. Mašina nije pružala znakove otpora i sve je ubrzo bilo gotovo. Onda je Detljef došao do nas i rekao kako bi bilo najbolje da magarca zatrpamo starim gumama od auta i stiropolom pa ga onda zapalimo. I tako je i bilo. Magarac se vinuo u nebo u vidu otrovnog stupa crnog dima, a mi smo se razbježali kućama jer je dim tjerao na povraćanje. Sutra su od magarca ostale samo kosti pokrivene tankim armaturnim žicama iz auto-guma. Ali su pokraj zgarišta ležale četiri veš mašine. I odma su svi rekli kako je Detljef pojebo veš mašinu i dobio trojke. A Detljefu je to baš odgovaralo pa je rek'o kako on može pojebat svaku pa će ih sutra biti ko zna koliko. Ali je Glorija rekla da nije u redu da Detljef jebe svoju djecu. Pa je nastupila tišina sve dok Detljef nije rek'o: Ko zna čija su to djeca... nisam ja cijelu noć tu dežurur'o... ko zna ko je još mogao zaskočiti onu mašinu. Pa tako Detljef opet zaskoči onu staru mašinu, a bogami i ove mlade pa je Glorija pošla doma plačući. I onda smo neko vrijeme čekali hoće li se što dogoditi, ali smo morali svi poći doma jer su nam matere već bile promukle derući se sa balkona. I ujutro, prije škole, svratimo mi na Livadu, kad tamo šest mašina i dva frižidera. Pa upitamo mi Detljefa jesu li i frižideri njegovi. A on malo odšuti pa kaže: Jesu... svi su moji. I onda mi svi počnemo nagovarati Detljefa da opet izjebe sve redom ali on nije htio, jer da će zakasnit u školu, pa zaskoći samo jedan od ona dva frižidera i pojebe ga na brzinu i onda svi otrčimo u školu. Popodne je padala kiša pa nismo mogli
vidjeti što se dogadja sa frižiderom nego smo se tek sutra ujutro okupili i šutke promatrali prizor ispred nas. Frižider je bio otvoren, a na njemu je bio polupani Tamić. A onda je došao i Detljef. I naravno da su sad svi čekali da Detljef pojebe i Tamića, ali je Detljef nešto oklijevao. I koliko god ga mi nagovarali on bi samo odmahiv'o glavom. A onda je došla Glorija i rekla kako je sve prijavila na satu razredne zajednice, kako Detljef jebe djecu u frižiderima i da će sutra doći Milicija. Pa je Detljef popizdio i rek'o: E, sad ću ja pojebat i Tamića pa da vidimo što će sutra reći Milicija. I zaskoći on tako i onog Tamića.
A sutra je bila nedjelja i niko nije iš'o u školu nego smo svi sa vrha zgrade čekali da dođe Milicija pa da vidimo što će biti. A niti se Tamić okotio, niti je Milicija došla. I tako smo svi mi pošli spavati razočarani. I sutra ujutro isti prizor, Tamić na frižideru... i nijedno mlado. Pa smo svi pošli gledati Planetu majmuna. I onda se dogodilo... potres! I istrčimo svi vanka ispred zgrade, kad tamo Detljef skače po Tamiću i viče: Drmaj, drmaj... kad te Detljef jebe. A onda je Glorija počela vikati: Mama, mama... Detljef je kriv za sve ovo, eno jebe Tamića, a Tamić mu je unuk... eno ga, eno ga, još ga jebe! Pa je Glorijina mama stavila Gloriji ruku na usta i odvela je doma. Sutra je sve bilo isto, Tamić se nije okotio, Detljef se nije usudio više jebat po Livadi, a Glorija... Glorija je neko vrijeme vikala sa balkona kako je Detljef kriv za potres jer je jebo Tamića, a Tamić mu je bio unuk. I tako svako jutro, dok jedan dan nisu odveli Gloriju u tetke na otok Ugljan, da se tamo malo odmori. A onda se Glorija nakon dvije godine vratila. I to se baš potrefilo da je došla na dan prve obljetnice od kako je umro Drug Tito. Pa je onda zasvirala ona sirena, a mi smo se svi u razredu digli na noge i šutali i gledali u pod i pokušavali se ne smijat, kad je Glorija rekla: E, da Detljef nije jeb'o onog Tamića sad bi sigurno i naš Drug Tito još bio živ. A onda je Drugarica iz kemija rekla: Šuti, Glorija, pizda li ti materina, i tebi i Tamiću.
Post je objavljen 24.02.2005. u 04:41 sati.