Ima dosta novi stvari, bila sam u Amsterdam, bilo je super. Svidalo mi se grad, svi su opusteni nema stresa kao i ovde bas mi se svidalo. Probala sam travu i onako ne svidza mi se ali eto u drustvo da vidim i to. One kolace nisam probala jer kazu da zna bude prejako a posto mi je bilo prvi put onda nista :(.
Bili smo 18 tamo i bas je bilo ambijent, super smo ze zezali. Osim jedan mi je nesto reko za moju religiju pa mi je bilo krivo ali sto cu znam da nije namjerno ali tesko mi se svucilo. Cimerka mi je bila jedna djevojka koja zna mog bivsa dobro nije znala za nas mislim. I pricala mi je o njemu kako je super i tako dalje htela sam da crknem u taj momenat al dobro i to sam prezivjela. U stvari opet mi je tesko. Sinoc sam bila da vidim jednog prijatelja imao je neki problem nije bilo voza pa sam posla po njemu druge strane grada i ispratila ga kuci kolima i ajde posto smo bili to rekla sam, ajmo na pice negde. I izbirala sam jedan kafic de skoro nikad ne idem i koga vidim tamo njega. Bili smo de pricamo pricala sam o Amsterdama i eto njega doso da se pita. Pustio bradu, pocela sam da se smijem moj prijatelj se cijepao ono dze ti tu ? I sto znam. Tesko mi je bilo. Gledao mi je casu, pila sam pivo, znam ga napamet, znam sto je pomislio. Posle mi rece nisi na sport ? Rekla sam ne. Ajde nisam htela sad sve da objasnim.
Ne mogu da ga gledam ocima, bolje bi mi bilo da se uopste ne pita, da ga ne gledam, da ga ne vidim, da mi niko ne prica o njemu. Ocu da idem odavde jedino mi je to ostalo. Ne mogu ni sa roditeljima da zivim, navikla sam sama. Mogla bi poc u bosni nekoliko mjeseca traze jednog inzenjera mog profila. Ovdje sve me poseca na njega i jos ako ga stretnem to je kraj.
Post je objavljen 23.02.2005. u 23:02 sati.