Stojim neki dan u banci i uživam u zvucima prelijepe glazbe, dok mi službenica servira kapucchino, a direktor usrdno moli da im ukažem povjerenje i uzmem dugoročni kredit, bez kamata i jamaca. Ma, ne! Nego sam plaćala račune. A šalter za isplate - zatvoren zbog pauze. Iza linije diskrecije raste potmulo komešanje i zavjerenički žagor u brojnoj skupini umirovljenika. Lukava je to čeljad, bit će da nešto smišljaju. I zaista, iz grupe izlazi susjeda Klopotec, s obećanjem da 'bu ona sredila stvar'.
Poštapajući se o kišobran prilazi šalteru i kucka. Kuc-kuc!
"Gospica Margaritica!"
Dražesno oslovljena gospođa Margarita, inače, stanuje u našoj ulici i dobro poznaje susjedu Klopotec, još iz vremena dok je njezinoj zaigranoj škvadri bušila lopte, koje bi slučajno zatekla u svom dvorištu. Samo, trenutno ne igra graničara, nego pijucka kavicu i lista otmjeni ženski časopis. Kuc-kuc!
"Gospica Margaritica!"
Gospica Margaritica manikiranim kažiprstom otvara majušni prozorčić, uz kiseli osmjehić.
"Susjeda Klopotec, znate da ne smijem uzimati prek reda..."
"Znam, kak ne bi znala. Ne rivam se ja prek reda, nego vam moram nekaj važno reći. Čujte, ovi moji penzijoneri su već jako živčani od čekanja i to ne bu dobro...počeli su pričati grde stvari...o vlasti i političarima..."
"O, super!", naceri se gospođa Margarita.
"Bome, ne štediju ni upravu banke!"
"Hehehe!"
"A da znate da i o vama svakaj pripovedaju!"
"O meni?", zainteresirala se Margarita.
"Aha! O vašim privatnim stvarima. Tak vas tračaju da mi je sve muka slušati..."
"Mene???"
"Da, kak ste bivšem mužu nabili rogove s kim god ste stignuli i maltretirali ga sve dok nije, siromaček, pobegel od vas..."
"Kaaaj???"
"Je, ja sam im isti čas rekla - da kak se moreju tak zmišlavati? Svi znaju da je gospica Margarita poštena, vredna ženska i uzorna mamica, ali oni se ne daju krstiti, ma kakvi, nego da menjate lubavnike kak kuhinske krpe i da sve novce od aljimentacije stumplate na provode..."
"Ko, ja???"
"Veljim vam da sam se posvadila sa tima prascima i prasicama, tak me znerviralo kaj su žlabrali o vama, evo poglećte - kak mi se ruke treseju! Moram iti doma - popiti apaurinčeka. Nego vas lepo prosim, dajte mi isplatite penziju sad kad sam tu, jer nemrem natrag među onu bagru. Zgadili su mi se i nećem više imati posla s njima!"
Vrijedni manikirani prstići gospice Margarite začas su ispunili obrasce, napunili geldtašn susjede Klopotec i s treskom zatvorili šalter.
A Klopotecka je, uz sućutni uzdah, izvijestila svoje penzionere o rezultatu mislije:
"Dečki, cure, kaj da vam veljim? Morti bute čekali celi dan. Ja sam je probala odobrovoliti, dala sam sve od sebe, ali nejde! Ljuta je kaj vrag!!!"
Lucy Fair, vaša dopisnica iz Zone sumraka
Post je objavljen 22.02.2005. u 23:49 sati.