Budućnosti...postavljam si pitanja ko tinejdžerka. Samo što ovoga puta ne vidim kamo idem i kamo ide sav taj moj život. Ono, nemam feeling da sam predodređena za uspjeh, za nešto veliko...a uvijek sam mislila da ću otkriti lijek za AIDS ili nešto slično...barem za žuljeve....
Imam feeling da svi idu nekamo, da napreduju, da rastu i dozrijevaju a ja polagano trulim i padam.
Danas sam depresivna...fali mi toliko toga...ljubav, zagrljaj, poljupci, toplina.....
Prokleto sam sama
...................................
Post je objavljen 22.02.2005. u 18:44 sati.