evo ga na, bash na odlasku dochekala najhladniji dan u HK zimi. 9 stupnjeva! znam da nije strashno, ali kad se razmazish i uzmesh u obzir da se u ovih proteklih 7 mjeseci temperatura nije spushtala ispod 16 onda je ovo brrrrrrrr hladno.
malo sam nervoza od povratka. spakirala sam stvari, one koje shaljem avionom, u uredu sam sve sredila kaj sam trebala (a to nije na kraju ispalo puno jer ostajem i dalje direktor ovog ureda). iako je pakiranje i sredjivanje papira dovoljno za nervoziranje, to nije razlog. znam da bu mi usljedilo neko predavanje od majke kad prochita, a i od nekih od vas. dragi tak sporadichno chita blog da se nadam da bu mu ovo promaklo, pa here goes...
nervoza od povratka uzrokovana je pitanjem, da li mi je ovo pametno!? nechu se zavaravati sa kojekakvim neistinama pa chu priznati: najvechim dijelom moj povratak u Zg nakon 7 mjeseci boravka u HK uzrokovan je, ha chim bi drugim, emocijama. pa se pitam zake ja uvijek ko moram nekaj misliti srcom a ne glavom?! bikichica emotivna mi je skroz glupi izgovor u tridesetoj zar ne? al nemrem si pomochi. osim svih onih frustracija zhivota u HK, putovanja u kinu, neimanje kvalitetnog drushtvenog zhivota (partijanje i izlasci nisu kvalitetni drushtveni zhivot), pomanjkanje prijatelja, obitelji i ostalo, najvazhniji razlog mog preuranjenog (by about 5 months) dolaska u zg je dragi.
e sada, ako ste pazhljivo chitali ovaj ovdje kanal psiho terapije, shvatili ste da smo dragi i ja zajedno ravno 9 mjeseci. od kojih smo 7 odvojeni. jel vam sada jasno moje pitanje?
naravno da sam spremna i jedva chekam trenutak kada chemo napokon imati normalan zhivot a ne ova vidjanja koja su diktirana mojim ili njegovim povratkom nekam. i svjesna sam da vishe nisam spremna zhrtvovati svoj privatni zhivot zbog posla. i afkors da sam sigurna u to kaj radim. ali pitanje ipak postoji. da li mi je ovo pametno? od kuda sada meni takva nekakva vjera u tog drugog nekog chovjeka kada sam prethodnih 10 godina prokockala zhivjechi sama. da, bila jesam ubrachena, ali i tada sam zhivot poslovni krojila po sebi samoj. zato mi se valjda i brak raspao.
jesam ja sada napokon shvatila neke nove stvari o sebi? ili je ovo samo josh jedna u nizu aktivnost dobro poznatih kao "glavom u zid" ili "ako prodje, prodje"
nemojte me sada krivo shvatiti. ne predomishljam se ja o mojoj odluci da se vratim. ali postoji chninjenica da nema dragoga, izdrzhala bi tu godinu dana, a mozhda i vishe. pa sada iz te perspektive ja sebe pitam, da li je to pametno. i koliko god razmishljam, odgovor je uvijek isti: ne znam da li je pametno ali znam da me chini sretnom. tak. vracham se doma.
Post je objavljen 21.02.2005. u 06:21 sati.