Marketing
Alter ego štorija: kradem s tavana
Kupila sam knjigu danas. Nije ju umotao, nije ju čak stavio niti u vrećicu, samo ju je donio. Ja sam bila ta koja ju je skrila od pogleda. Šetala sam tako s tom vrećicom u ruci, a nitko od prolaznika nije zamijetio da nešto nosim. Čudno, zar ne? Nešto meni toliko važno drugi nisu opažali. (Prizme su nam drukčije, izgleda.)
Zapitaš se što je sve ono što drugi na tebi vide, a ti niti ne znaš da postoji, da suživi s tobom.
[ Doživljaja ko pogleda – bezbroj. (Nema istoga.) ]
Stignem kući, otvorim vrećicu i pomirišem knjigu. Moja je.
[ Čitanja je ko i pogleda. ]
Koliko ću se danas razlikovati kad pogledom zagrabim ono čemu se veselim?
[ Raduje me prizma. ]
* * *
Dva sata kanije...
"Ljudi manje-više nalikuju na pojedina jela. Ima mnogo buržuja koji me podjećaju na kuhanu govedinu: mnogo pare ali bez soka i ukusa (začas se natrpaš, a najviše to jede prost svijet). Ima među ljudima i mnogo bijelog mesa, slatkovodne ribe, tankih jegulja iz riječnog mulja, ostriga manje ili više slanih, telećih glava i zaslađene kaše. Ja? Ja sam kao makaroni sa sirom koji curi i zaudara, nešto što moraš više puta jesti prije nego što ti počne prijati. Na kraju se navikneš. ali tek pošto ti se nebrojeno puta digao želudac."
(Ključ je ispod otirača. Tamo ga znam staviti jer računam da nitko neće pogledati. Prozirno, jel'da? :-))
Ja još ne znam što sam. Nadam se da barem ne zaudaram ko F. :-) I da sam jestiva, dakako!
Post je objavljen 21.02.2005. u 02:00 sati.