Ne znaš zašto.. ne razgovaraš o tome. Kako da onda ja znam? Ne znam zašto je otišlo tako daleko, zašto si ostao sam, bez ikoga..zašto si ostao bez želje za učenjem, bez želje za nečim boljim..ne znam zašto je ostala samo želja za drogom.
Još si mi nedavno govorio o tome kako ne valja ništa što ima veze s tim, da se maknem od droga..a sad samo o tome razmišljaš. Jedina stvar o kojoj razmišljaš.
Kad je postalo toliko ozbiljno? Kad se je to dogodilo? Zašto nisi s nekim razgovarao, zašto nisi potražio pomoć? Dobio bi ju, sigurno bi.
Bilo je zanimljivo, zar ne? Uvijek je zanimljivo na početku.
Rekao si da trava nije droga. Sjećam se tih riječi- ne, to nije ništa. To nije droga, to je samo ovako.. više nije samo ovako. Znaš i sam.
Postala ti je važnija od ičega, važnija od obitelji pa i od tebe samog.
A sad te ona, zajedno sa ostalim stvarima koje s njom dolaze, polako uništava. Svakim danom sve brže. I žao mi je zbog toga, žao mi je,ali ja ne mogu ništa tu. Više ne mogu baš ništa. Nadam se da će opet sve biti u redu i da će u tvom životu brzo sve doći na svoje mjesto…
Da, jednom će doći, samo kad?
Post je objavljen 20.02.2005. u 19:18 sati.