Rekle su nam:"Dodjite u "Reziser" na Adi.Mi tamo radimo.Super je.Dodjite u subotu,obavezno!".Utrcale smo u autobus,nista nismo rekle,ni brojeve telefona im nismo uzele...
Dosla je subota,ja sam joj rekla:"Hej,meni se ide tamo da vidimo kako je.".I njoj se islo...
Subota,mrak,zima,mraz,sneg...Jezero je potpuno zaledjeno...Iako smo super sredjeni,imamo zelju da hodamo po vodi.Hodamo,led krcka ispod nas...Sve je kao u nekom snu,kao da nisam u Beogradu...Mislim na "moje" jezero in the middle of nowhere,koje se nalazi oko stotinak kilometara od Pskova u Rusiji,vrlo blizu granice sa Estonijom.Verovatno je i ono isto ovako zaledjeno...
U daljini bljesti grad...I cuje se huk...
Hodamo po nudistickoj plazi...Velika tabla stoji,a na njoj pise:"Zabranjeno klizanje!"...
I dalje je tisina...Stizemo do "Rezisera".Nema nikoga,samo lepo rasporedjeni stolovi u staklu.Jedan momak izlazi iz pomocne prostorije,i kaze:"Ne radimo.Radili smo do 22h..."
Poljubismo vrata...Okrecemo se nazad...Gde cemo sad?Ajmo negde u grad...Sta kazete na "Idiot" kod botanicke baste?Pa hajmo...
Ulazimo u klub...Ja sam tamo prvi put.Ambijent je lep...Kao katakombe,jedan hodnik i dve sobe...Narucujemo pice,a ja gledam ljude oko sebe...Wanna be umetnici,ekstravagantno obuceni...Ustogljeni...Nema cak ni sharanja pogledima.Ja sharam,i ne susrecem se ni sa cijim pogledom.Dobro dosli u muzej pozerskih vostanih figura...Popili smo pice...Hocemo li jos jedno,ili da menjamo klub?
Menjamo,naravno.Proslo je 1:30 po ponoci...
Gde sad?
Mozda neki splav na Savi?Ili na Dunavu oko hotela "Jugoslavija"?
Odlazimo na Dunav,pokusavamo da udjemo na Sv. Nikolu...Fajront je.Okrecemo se i odlazimo...
Opet smo na snegu,ali ovoga puta na drugoj reci.Gledamo splavove i male camce koji leze na obali...Svi konstatujemo kako je mnogo lepsa nasa savska obala.Stizemo do "Amsterdama" i "Prestige"-a.Tamo sve vrvi od ljudi.Narodnjaci i turbo folk zavijaju."Pomesaj sivu i zlatnu"- cuje se umilni glas...Izlaze ribe potpuno namontirane kao iz Grand show-a.Obicno takve likove vidjam smo na TV Pink i slicnim stanicama.Oko njih frajeri u odelima,skockani...Ribe se u stiklama na uzanim,shiljatim petama batrgaju klizuci se po keju,na putu do skupih kola koja su parkirana malo nize...
Ona mi kaze:"Meni je od ovog muka.Ja ovde ne mogu da udjem".
Meni nije bas toliko muka kao njoj,ali osecam da ne pripadam tamo...
Vec je proslo 3h...
Polako prolazi noc.Pocinje da mi biva uzasno hladno... Krecemo kuci...
Dok vozim kroz puste ulice,razmisaljam o tome kako uvek potajno,skriveno i od same sebe,kad krenem negde u grad,nadam se da bih mogla upoznati nekoga zanimljivog...I uvek ista prica...Scenario koji odavno znam...Pitam se samo,koliko ljudi je upoznalo svoju ljubav,tako sto je startovao/bila startovana i diskoteci?
U mojoj okolini ljudi koji su zajedno,upoznali su se na nekim drugim mestima...
"Sta kazete na cevape?"- pitam ja moje drustvo u kolima.Svi odusevljeno pristaju.Skrecem sa puta,i vozim po trotoaru,do naseg Banjaluckog cevapa u bloku...Iza mene se stvore kola milicije...Mi se pravimo ludi.Ja i dalje vozim,ne stajem.Milicijska kola staju,okrecu se i odlaze...Verovatno imaju pametnija posla od ganjanja malih,gladnih nocobdija...
Jedemo vruce cevape u natopljenom somunu...Prija nam svima...Smesimo se.
Ispracam ih kuci,i dolazim na parking.Kao i uvek u to doba,nema mesta.Parkiram skoro na samom putu,jer ne zelim da se opet zaglavim u snegu.Ja i moje letnje gume...
Tonem u san,a u glavi mi je slika kako hodamo po vodi...
Post je objavljen 20.02.2005. u 14:18 sati.