Baza je sve više ličila na pravi mali grad. Blato je nestalo. Napravili su staze od drvenih podova. Dovezli su velike kontejnere koji su u biti bili tuš odaje. formirana je prava kuhinja gdje je bilo zaposleno lokalno stanovništvo. Napokon smo imali pristojnu klopu. U sklopu jedne velike hale su napravili pravi centar za svašta. Tu je npr bila knjižnica, tu ste mogli pored knjiga uzeti i neke društvene igre. Ja sam sebi uzeo RIZIKO i odnjeo kući jer nigdje nije pisalo da se mora vratiti. U jednom kutu je bio bilijar. Na jednom zidu je bio postavljen koš tako da se svaki dan moglo uživati u bravurama vojnika afro-amerikanaca. Stvarno im je košarka u krvi. Mobley je bio jedan od njih. Baš sam se nagledao lijepih zakucavanja. Pored toga bila su i dva stola za stolni tenis, veliki TV za projekcije filmova, teretana, pozornica za kojekakve brifinge, sala sa videoigrama, mali caffe te vešeraj kakav i dalje sanjam. Dođeš sa prljavim rubljem u vreći koju su već dobio od njih i predaš lokalnim curama koje su tu radile a svaka izgleda…lijepo (da nedam neki opscen komentar) i dođeš nakon par dana a ono sve oprano. Samo daš kupon i dobiješ svoje čiste stvari. Eh ti dani. Mi smo pokušali koristiti teretanu no nakon par upala i istegnuća smo odustali. Naročito kada se pojavi par crnaca sa kazićem od 645645645 vati i sa bicepsima da se prepadneš. No mi smo prevodioci tih dana kada nije bilo misija imali razne zanimacije. Uglavnom smo igrali RIZIKO ili karte a onaj tko izgubi morao bi ići do grada i donijeti dvije boce konjaka. Naš šator je bio utočište i za vojnike koji su znali da je kod nas dobar provod a ujedno i jedini provod u cijeloj bazi. Imali smo i par prevodilaca koji su bili rođeni u USA ali su porijeklom iz ovih krajeva. U biti oni su bili amerikanci koji su znali pričati naš jezik jer su tamo i rođeni i sve ostalo. Mala razlika između nas domaćih prevodilaca i njih je bila u plaći oni su imali oko 10.000 maraka mjesečno a mi 1000. Baš sitnica. Inače su bili ok momci. Snabdjevali su nas sa original levisicama po cijeni od 25 dolara i to direktno iz amerike jer su tamo ful jeftine. I Calvin klajn gaće su dofuravali po nekim smješnim cijenama. Mislim nisu oni dofuravali al su im njihovi roditelji slali a oni nama davali po nabavnoj cijeni. Fini neki ljudi.
Post je objavljen 17.02.2005. u 10:01 sati.