- Janice, imaš dvije crvene jabuke i ja ti dam dvije zelene jabuke. Koliko imaš jabuka?
- 2 crvene i 2 zelene jabuke.
- Ali koliko je to sve zajedno?
- 2 crvene i 2 zelene jabuke.
- Gle, idemo ovako: Ti imaš 2 crvene jabuke i ja ti dam još 2 crvene jabuke. Koliko imaš jabuka?
- Ivek, kod tebe rasteju samo zelene jabuke.
- Janica, kaže se "rastu", a ne "rasteju"!
- Dobro! Kod tebe rastu samo zelene jabuke.
- Istina, ali ipak zamisli da ti dam 2 crvene jabuke.
- One kaj sam ja jučer dala tebi?
- Da, one!
- A zakaj mi ih vraćaš?
- Ma rekao sam da samo zamisliš da ih vraćam! Ionako ih više nemam jer smo ih jučer pojeli.
- A kak bi mi ih onda vrnul kad ste ih pojeli?
- Janice, kaže se "vratiti", a ne "vrnuti".
- Dobro. A kako ćeš mi ih vratiti kad ste ih pojeli?
- Ma zamisli da ih nisam pojeo i da ti ih vraćam!
- Joj, Ivek, em znaš da si to nemrem nikak zamisliti kad se kod tebe doma sve pojede!
- Zamisli onda da ti dam 2 crvene žabe.
- To pa još nis videla. Crvene žabe! Kaj god!
- Janice, pa to nije za ozbiljno! Samo te hoću naučiti računati.
- Gleč vrapca! A ja sam naveke mislila da je računanje ozbiljna stvar.