Razum i osećajnost? Tao i fizika? Verujete li da, ako neko umoči prst u njujorkški zaliv, neko drugi to mora da oseti u Boki. Ne može? Razum kaže daje sve to jedan Okean i da se talas, bilo koje prirode da je, prostire svuda – Osećajnost je ta koja koči celu stvar. Paradoksno! Jer zaboga, kada hoćemo da uvredimo nekoga ko ne deli naše snove, koristimo glupavi izraz „suviše je racionalan“! Ja bih rekao da je premalo racionalan! Zašto smo toliko neosetljivi na titraje drugih ljudi? Da li nemamo receptore ili smo ih jednostavno isključili kroz evoluciju u borbi za bolju i suvlju pećinu, više zemlje, prelazak u grad, više novca, brži auto? Sklonost ka mističnom i natprirodnom čemu sam i sam sklon prosto dodje smešna prema fizici, naravno kvantnoj, koja za sve to zna i, čak ima i poneku formulu za izračunavanje. Malo ljudi zna ono što je i fizičaru amateru, poput mene, jasno – analogno je preciznije od digitalnog, jer od 0 do 1 ima beskonačno mnogo vrednosti! Opet su neprecizni naši instrumenti tj. Osećajnost. Ili je podeok mali ili je kazaljka debela! Digitalno je samo uredjeno - jasni koraci zarobljene misli. I, činjenica je da je haos bogatiji od reda, bogatiji u mogućnostima. Mi se često plašimo mogućnosti, jer ne znamo šta bi sa njima. Prokleta mogućnost izbora!
Post je objavljen 16.02.2005. u 22:28 sati.