Sviće jurto, obično jutro.. okrećem uplakanu stranu jastuka. Izgleda tako čisto, i nijemo, i obično, baš kao i ovo jutro, a u njemu je sva moja bol. Ustajem iz kreveta i stavljam svoju masku za taj dan. Ista je kao i ona od jučer i ona što će biti sutra. Maska sa veliki, velikim, velikim osmijehom. Da, lažnim, al ko te pita za to! Nekako je lakše tako, nekako sam ljude na to navikla. Kad se smiješ nitko te ne pita ništa. A danas ne želim da me išta pitaju..
Izlazim iz kuće sa svojom maskom, tako dragom maskom. Srećem prijatelje! Oni se smiju, veseli su , sretni. Blago njima! Ili možda ipak nisu sretni? Možda i oni svako jutro okreću jastuk da sakriju suze. Možda i oni svako jutro stavljaju masku. Al nije važno! Važno je da se smiju. Neću ih pitati boli li ih taj osmijeh. Možda i ne žele da znam.
I hodamo gradom tako veseli, sretni i nasmijani. Svijet je naš! Svi problemi, sve boli se odbija od nas. Imamo svoju zaštitnu masku, kao balončić od čarobne pijene. Na trenutke čak i zaboravim na svoju bol, na uplakani jastuk. Al ipak znam da je ona tu negdje, uz mene. Kao pravi prijatelj. Možda i bolji od ovih nasmijani lica. Jer ko su ti ljudi? Stranci o kojima ništa ne znam? Likovi s prijateljskim maskama? Il su možda stvarno moji prijatelji?
Popravljam masku, polako puca i pokazuje ono što se nalazi ispod nje. Svu onu gorčinu, bol, sve ono što pokušavam sakriti. Ne želim da me sad maska izda. Jer tko zna ko su ovi ljudi. Možda nekom drugom prilikom i pokažem svoje lice, sve one brige koje se oslikavaju na njemu, duboke bore nastale od tolike tuge... Al nekom drugom prilikom i pred nekim drugim ljudima. Jer ove ne poznajem. Njihove maske su previše očite, previše jeftine, previše plastične da bi to bili moji prijatelji.
I kad nađem te ljude čije maske nisu tako plastične i jeftine, sve ću im ispričati, sve što sam do sada sama nosila.
..iako je davno napisana nekako mi odgovara današnjem danu..
- 16:35 - Komentari (2) - Isprintaj - #
uh ovo o maskama...tako poznato...''stavljam masku za svakog izlaska na ulicu, bez nje više ne znam susretati ljude..i ne znam gdje prestaje ona, njena bezbrižnost, a gdje počinjem ja moja ranjivost...'' (lea 13.02.2005. 17:31)
eee...nije stvar u maski...jer bez nje život bi bio besmislen! Stvar je u odabiru maske/maski i koliko čvrsto ljepilo imamo da je pričvrstimo na lice...a s drugo strane- kad si zadnji put hodala gologuza pred ljudima? (kauboj 13.02.2005. 20:38)
Post je objavljen 15.02.2005. u 15:02 sati.