SA KONCERTA POZNATE PORTUGALSKE GRUPE
Beskrajna ljubav „Madredeuša”
Čuveni fado sastav iz Portugalije “Madredeuš“ prošlog petka po treći put nije odoleo našoj publici, poklonivši punoj sali Sava centra pregršt priča koje će se deliti tokom Svetog Valentina, dana ljubavi. Lisabonski kvintet je Beogradu pružio poseban tretman, možda zbog sjajnih uspomena koje su poneli tokom prva dva nastupa 2000. i 2002. godine, predstavljajući mu repertoar sa novog albuma “«Um amor infinito”» (Beskrajna ljubav) tri dana pre njegovog objavljivanja. “Madredeuš“ su trenutno na svetskoj promotivnoj turneji, nudeći slušaocima već prihvaćenu toplinu struna i sakralnog glasa, oslovimo je punim imenom, Teresa de Almeida Salgeiro Mačada.
Novi materijal “Madredeuša” nimalo ne odskače iz koncepcije kojoj su verni od nastanka grupe, što autorski potkovani muzičari, pre svih klasični gitarista Pedro Magalhaes, koriste na dobrobit muzike. Grupa eksperimentiše tamo gde je najteže, emocijama, ne formom, i prava je sreća što smo imali priliku da “Madredeuš“ slušamo tokom šestog «Gitar art festivala», čija je okosnica renesansna, barokna i flamenko muzika. S jedne strane umetnosti stojali su virtuozi solisti, otkrivajući nam krajnje granice izražaja, predanosti i tehnike, a sa druge “Madredeuš“, senzitivna energija u istom okviru, ali pretočena tako da se svačije uho lakše prepozna u notama i glasu. “Madreduš“ nije mejnstrim sastav, već riznica balada obojenih istim temperamentom i umećem kojim zrače pomenuti gitaristi, uz čije uživanje je neophodno mnogo manje koncetracije. Banalno rečeno, uz Portugalce se slušaoci okreću jedni drugima. Večito gladna publika imala je tri bisa, koji su bili pravo vreme za već poznate numere.
Teresina harizma je, opet, scenski naboj za sebe. Jedva osetno, ka da je od inja, prilazila je mikrofonu plešući svakim majušnim korakom, telom dajući sviračima (dve gitare, akustičan bas i klavijature) jedva primetan ritam, a ponekad i manevarski prostor. Besprekornog tajminga, pevačica je uspela da na najtiši i najsuptilniji način poradi na dinamici pesama. Svaki milimetar kojim se približavala svetlosti reflektora bio je talas više, vrelo iščekivanje manje. Tačno onda kada nam je njena lepota bila najneophodnija, pevala je o tebi, meni, nama. Koliko je Teresa lepa spolja, skoro da smo i zaboravili.
Post je objavljen 15.02.2005. u 12:43 sati.