To je bilo ka' u priči,
puno duše, malo koda,
svi smo bili ka ribari,
bacali smo rič u more,
tražili smo malo mira,
na toj mriži od papira.
Pisali smo puste ure,
ispod zvizda i ekrana,
ličili smo stare rane,
usrid noći, usrid dana,
sad nam gase toplo svitlo,
prazna osta naša strana.
Refren:
Trči vrime, cvili maška,
traje jubav pusta, blogeraška.
Trči vrime, kursor biži,
ostale su samo friži.
Šaka suza, vrića smija,
ča je život vengo pizdarija.
Sve će pokrit modra tmina,
Error niki i tišina,
ali negdje u toj struji,
ostati će naše misli,
ostati će beštimanje
i sva naša fantažija.
To je bilo ka u priči,
kad su bili na blog jidni,
bombe, raspe livovere
I još druge strašne riči,
pisali su oni bidni,
ma su prošle te nevere.
Refren:
Trči vrime, cvili maška,
traje jubav pusta, blogeraška.
Trči vrime, kursor biži,
ostale su samo friži.
Šaka suza, vrića smija,
ča je život vengo pizdarija.
Post je objavljen 25.02.2026. u 13:50 sati.