Život nam je prodan kao priča,
s uvodom, zapletom i smislom
koji dolazi kasnije,
kad budemo dovoljno strpljivi
ili dovoljno poraženi.
A ja sam sumnjao od početka.
Ako postoji narativ,
onda je to loše napisan tekst:
likovi ulaze bez razloga,
odlaze bez objašnjenja,
a autor se stalno skriva
iza tišine.
Govore nam:
„Sve ima smisla.“
To je najjeftinija rečenica metafizike,
poput utješne laži
izgovorene nad otvorenom ranom.
Smisao je, čini se,
luksuz onih koji nisu morali
previše misliti.
Mi ostali skupljamo fragmente:
jedan pogled,
jedan gubitak,
jedno jutro koje se nije trebalo dogoditi,
ali jest.
Život ne obećava koherenciju.
On se samo događa,
bez isprike i bez dramaturgije.
I možda je to jedina poštena istina:
da nismo junaci priče,
nego bilješke na marginama,
napisane olovkom koja se lako briše.
U tom besmislu, paradoksalno,
ostaje jedina sloboda:
da ne pristaneš na gotov narativ,
da ne tražiš svrhu tamo
gdje je ima samo strah od praznine.
Živjeti bez jamstva smisla
nije poraz.
To je odbijanje da se laže
samome sebi.
Post je objavljen 09.02.2026. u 18:40 sati.