Marketing
Gledano velikim očima
Smrzavam se.
Žulja me pomrčina.
Sjedim nepokretno na čeki.
I piški mi se.
Izlazi krvavo sunce,
velika naranča raste kroz crno granje.
Utjeha zlatnih kristalića.
Žedno ih upijam zjenicama.
Svijet je zaleđen.
Lišće krcka pod svakim korakom,
dok dolazim do položaja,
a poslije ništa.
Tišina.
Životinje su pametnije od mene,
nisu lude izlaziti po tom ledu,
ako mogu biti ušuškane na logu.
Odustajem,
silazim,
malo dalje pokušavam otkopčati hlače smrznutim prstima.
Ovaj put mi golu rit ne grizu komarci,
već studen ljuta.
Dolazim doma,
moje Sve u pidžamama
cvrkuće u krevetu,
bučna dobrodošlica.
Svlačim sa sebe odjeću,
i onako ledena,
ulazim među njih,
svi griju mamu koja drhturi.
Kasnije pita mlađa:
- Mama, di si bila?
- Mama se ustalo rano,
jako rano,
dok je vani vladala mrkla noć,
ti si još spavala.
Uzela je pušku,
i otišla u šumu.
Gleda me velikim očima.
- Otišla sam pronaći vuka!
I reći mu da ne dira moje cure!
Mama je puškom otjerala vuka,
i onda sam došla doma.
I odjednom,
moj izlazak u lov
ima novi zlatni sjaj.
Post je objavljen 21.01.2026. u 10:55 sati.