Šaran
Odrasla sam misleći da riba pliva samo u moru. Normalno ta riba se jede kad se ulovi ili uzme na ribarnici. Neka velika pamet za spremanje ne treba ako se držiš pravila da riba mora tri puta plivati u moru, u ulju i u vinu.
Onda sam saznala da riba ne mora plivati u moru, da se može staviti u rernu (što je u mojoj kući bio nezamisljivi greh), nadam se ono treće bar da je tačno.
Povela se neka diskusija kako ko kuva, ko je bolji kuvar, recepti…
Priznajem, nisam kulinarski majstor, ali pored mene niko nije umro od gladi, a ni pojeo nešto loše… osim kad mi zagori. Za to nisam kriva ja, nego ovaj blog gde se stalno nešto događa.
Čujem kako Glavnokomandujući objašnjava neki recept, na kraju rečenicu: Ja spremam šarana, meca nije neka kuvarica.
Zajapurena, uvređeno, ulazim u sobu, zatičem ga kako sav blažen priča, muškom društvu, o receptu za spremanje šarana na njegov način. Zinuh da nešto kažem, ali me on tako blaženo pogleda, da sam ućutala…
A kako to izgleda u praksi…
Šarana ja kupujem jer on ne voli da se muva po ribarnicama, a kad upeca nešto to pokloni prijateljima.
Donosim ga kući, jednom i živog, cirkus mi je napravio u busu. Šarana stručno pregledaju, da li su mu bistre oči, kakve su škrge, da nije slučajno mastan… Položim obično ispit .
Nastupa glavnokomandujući.
-Dodaj mi neku šerpu…
-Gde je krpa??
-Da li si upalila pećnicu??
-Dodaj mi viljušku, ne tu, onu drugu… (imamo million viljušaka, koja li je ona druga?)
Bežim i uzimam novine…
Tras-bum… i urlik…
-Prosulo se ulje …Samo se prosulo, valjda skočilo iz ormara gde stanuje.
Ulećem u kuhinju, izvodim piruetu na kojoj bi mi pozavidela svaka balerina. Hvatam se za policu… klizim I dalje jer se niz nju sliva gusta žuta masa maslinovog ulja…
-Pazi, da se ne oklizneš… stiže prekasno.
Sedim u onoj mešavini kukuruznog i pšeničnog brašna koje je završilo na mojim trapericama umesto na šaranu…
Dva sata čistim, za to vreme on rešava križaljku
-Da li je gotovo?
-Jeste, brišem znoj…
Šaran je najzad u rerni.
- 45 minuta sa jedne strane 45, sa druge, pada naredjenje.
Gledam na sat, spremam prilog i pazim da ne zagori ili ostane presno.
--Jesi li je okrenula?
-Jesam, umilno se smeškam…
Ona ribetina, kao omanji morski pas, isprskala celu rernu, zasmrdela kuću, ali najzad je bila gotova.
-Izvadi je iz rerne, to možeš i sama.
Malo sam se opekla dok sam ga smestila u tanjur.
Postavljam sto, iznosim pribor za jelo, čaše, vino, kruh…
On dolazi, kritički gleda šarana, stavlja malo zelenjave za dekoraciju i osmjeh…
-Šta bi ti bez mene, nikad ne bi jela ribu…
Post je objavljen 26.11.2025. u 06:52 sati.