U krevetu, pod široko raskriljenim prozorom,
naćuljenih ušiju osluškujem:
Ni ćuk da se oglasi.
Ni jelen da zariče.
Ni psi da zalaju.
Žabe u crnim lokvama ne krekeću.
Ni šuma nema snage da diše.
Zrak stoji.
Krajina pod nebom leži kao zagušljiva grobnica.
Život je u smrtnom strahu ušutio. Uvukao
se u najdublji kutak bića
i ondje skvrčen nepomično čeka.
Nešto je ovdje.
Nešto zlo.
Nezemaljsko.
Stiglo je izdaleka.
Stvor nesklon sluzavom životu.
Ležim i osluškujem, a onda mi pukne film.
- E, jebi ga!
Ustanem i palim svijetla redom.
Rasvijetlim kuću da blješti kao Faros.
Smiksam si piće.
Strusim dva deci džin-votke.
Ma kakve sve muke da mi ovaj kurvin sin sprema
nisu veće od boli koji mi ti nanosiš, dušo…
Iz ladice izvadim Zbrojovku.
Nafrljim Paul Butterfield Blues Band na najjače:
Droppin' out, grmi kroz noć…
Izlazim na trijem i iz petnih žila urlam u mrčinu:
- HAJDE KURVIN SINE, ŠTO ČEKAŠ, JA SAM SPREMAN!
Post je objavljen 17.09.2025. u 19:21 sati.