Jednom kad dopustiš kretenima da ti se gnijezde po blogu, osudio si ga na to da prije ili poslije postane utočište kretenima.
Na koncu čovjek mora samo odgovoriti na pitanje, je li ga ego natjerao na pogrešku, ili je i sam pomalo kreten.
Lito ide pomalo svome kraju, još će ga biti, ovakvoga podatnog, koje je u stvari bolje nego kad cvrčki pucaju ka kokice, sad bi Kupus gušta, furešti je sve manje, more je još teplo, a arija je nako taman.
Ja nekad pričam s dragim pokojnicima, barem nekima koji me ne bole tako jako.
Tako se razgovaram s našim El diablom, koji pazi na malu čarapicu koja je cilo lito na moru, pa me on onako kako je zna, priupita ko šta od političara oče, da zna kad krene diskusija na kavi.
Kupus me pita kuvan li išta, i kako su mi unučad, i kaže mi da pazim na Anči,
Popričam ponekad još s nekima, ali ne morate ni vi sve znat.
U zadnje vrime su razni tili nešto ili nekoga zabranjivati, neki Tomsona, neki Priju, neki Bajagu.
Svi su oni isti, i svi su u pravu kad jedni o drugima misle ono najgore.
Isti je to totalitarni kukolj ma što mislili sami o sebi.
Nekako me drži nelagoda kad pomislim koliko malo je i vas ovdje, koji nikoga nisu htjeli zabraniti, utoliko sam više ponosan na vas, pa ću jednom i s vama kad partite vi ili ja razgovarat ka s Dinkom i Boškom, jer važno je birati društvo za razgovor
Post je objavljen 04.09.2025. u 21:17 sati.