Danas san bila u gradu (ne kaže se u Zadru, nego u gradu - to za ono dvoje što bauljaju po peškariji ko zadnji seljaci) i nisan kupila ništa jer san isla nešto rješavati.
I znate što mi se dogodilo? Opet san se zaljubila. Neki dan isto ali u drugoga - to sam vam već napisala.
Vako: momak kojeg sam nesto pitala, trazila pomoć ;) se lijepo i pristojno potrudio da mi objasni jednu stvar. Drzao je papire sa svim mojim podacima, čak i OIBom u rukama mi je rekao: Evo sunca, napokon! A ja mu rekoh da bi dobro doslo malo kise da malo rashladi zrak, a on da ne triba, da je sunce super. A ja mu rekoh da njemu sigurno vrućine ne smetaju ali u mojim godinama... onda je on bacio oko na papire i rekao: a što fali vašim godinama, vi ste sada u najboljim godinama.
...
Khm...khm...
...
Nisam dosla u iskušenje da ga iskušam verbalno dalje... jer sam se sitila da već imam troje dice malo mlađe od njega.
Pa sam se samo zahvalila na pomoći i na lijepim riječima.
...
Pokupila sam prvu koja je rješila svoje, pa sam pokupila drugu koja je dobila zasluženu povišicu pa smo isle doma nahraniti trećega koji je saznao da je upisao što je htio.
...
Kupila sam mu omiljene kolače, svima najdraže piće i sve je nekako na nivou vedrine.
...
Čak su se i oblaci razišli i uljepšali dan onom Suncu s počatka zapisa.
To je sve za danas, ništa mi vise ne triba.
Post je objavljen 07.07.2025. u 16:29 sati.