Barem još jedanput dođi u moj grad,
jer za tebe čuvam oproštajni ples.
Zagrli me nježno i pogledom najzad
posljednji čavao zabij u moj lijes.
Naći ćeš me negdje na kraju snage,
pod sutonom nade, na zalasku života.
Već dušu pripremam za put bez prtljage,
punu rana od proživljenih grozota.
Za sobom ostavit ću urlike tišina,
ugrize nasluta, laveže nemoći,
taloge u grlu (od očnih kapljevina)
i tajne koje vraćale su me samoći.
Nemoj tugovati, nemoj za mnom žaliti,
ne nosi teret življenja koji nije tvoj.
Nemoj me sa suzama u oku ispratiti,
jar sama uzde dala sam sudbi opakoj.
(No, prije no što zgromi me
neizbježni udes,
dođi da otplešemo
oproštajni ples.)
Post je objavljen 02.07.2025. u 01:36 sati.