Život je ljubav, kaže Dijana u postu. To znači da ovaj post piše duh, jer sam upravo se svađala sa životom i stvarima u kući.
Počelo je bezazleno.
Stavila sam rublje u perilicu i otišla sekund vrtiti se po kući sa krpom u ruci. Vraćam se iz sobe u hodnik, a tamo tepih nešto taman, zagazim i pljas, pljas. Uletim perilici u zagrljaj, a ona uči stvari da plove.
5 cm vode po kojoj šljapkam. Voda je došla od nikuda...stvarno.
Zatvaram perilicu počnem kupiti vodu, ali jezero već, samo što ribe ne plivaju.
Uzimam kofu sa nekom metlom i krpama na štapu, ne znam kako se zove, ali nisam je ni pitala. Mašem onom metlom kao manijak i krc, puče. Hajde primitivno fiskultura, krpa, savijanje, topljenje u vodu, ispravljanje, ceđenje, prosipanje vode.
Voda pokazuje tendenciju da krene iz stana ka susedima, valjda na kavu. Srećom soliter se koleba da li svoju novonastalu bujicu da usmeri ka Savi ili Dunavu. Opredeljuje se za Dunav i voda juriša na terasu.
Pevušim život je ljubav jer voda polako nestaje... propada vražica u stan ispod mene, budi susede, kad spavaju do podne. Suseda uleće u stan kod mene vičući
-Pukla cev u zidu, spasavajte se- dodajem ja. Kod mene sve suho kao barut, inspektorski je pregledala, nema vode.
-Perilice, gledam je zverski, letiš u smeće čim nađem žrtvu da te iznese.
Ona ništa, nije joj ni neugodno, šepuri se a ja skačem po internetu tražeći, prvo naivno, majstora, pa onda gledajući cene nove perilice.
Za sada samo ću misliti, kako je najvažnije zdravlje u životu i ljubav da nas obasja.
Nekad su žene prale na potoku rifljačom, a ja stanujem blizu dve reke...ma ima servis za pranje da otvorim. Nikad ne znaš što je zbog čega dobro...
E baš jeste leto najtoplije godišnje doba
Post je objavljen 08.05.2025. u 17:03 sati.