Stavila sam kuhati juhu i smijem se sama sebi. Sitila sam se dana kad su moji išli na neki sprovod. Mama me zamolila da pripazim na juhu koja se krčka na špakeru kako ne bi pokipila. Prihvatila sam zamolbu sa veseljem i sa velikom odgovornošću sam se odnosila prema povjerenom mi zadatku. Sama sebi sam bila jako važna. Tila sam iznenaditi mamu sa gotovim ručkom pa sam se usudila prociditi skuhano kako bi ostala čista juha. I stvarno sam ju iznenadila. Teču s povrčem i juhom sam izlila ravno u škafu. Na prvu nisam ni skužila što sam učinila, a onda sam se jako rastu“ ila. Očito nisam dorasla dodijeljenom mi zadatku. Pri povratku je mama bila u blagom šoku, a onda se počela smijati. Tata je rekao da njemu juha ionako ni ne treba. Bitno je da ima mesa. Nisam se proslavila sa svojim kulinarskim umijećem, ali nisam ni odustala od kuhanja. Što bi sve dala da ovu juhu koju sam danas skuhala može kušati moja mama, a znam da bi je ii tata s guštom poija. Za Matu nisam sigurna jer je volija samo materinu kužinu. A ja?! Ja volim sve. Osobito kad mi netko drugi skuha.
Post je objavljen 27.04.2025. u 18:29 sati.