Ja san se navika na uništene nade.
Na brane koje život čine.
Ja san se navika i da pošteni ukrade.
Na praznine zbog kojih se gine...
Al nisan se navika bez tebe bit.
Nisan se navika u bužu se skrit.
Ja san se navika da more se pini...
Cvita ka cviće ma mirisa nima.
I da ne moreš virovat našoj omladini.
A kleli smo se da sriće ima!
Navika se u sve šta nisan zna,
I zato san sad nisko pa...
Ja san se navika u zadnje vrime nenavikavat na sve
Ma kako san reka, nikako se naviknit, priviknit bez tebe...
Koja san pegula, moga bi komodno glumit u Velom Mistu.
Ka brod bez mora, auto bez ceste i avion šta nema pistu!
Post je objavljen 22.04.2025. u 08:13 sati.