Na Cvjetnicu ujutro bi pokojna baba namontirala oni željezni stalak za emajlirani kain, ulila unutra vodu iz čatrnje i metila latice cvića unutra.
Mukte su bili svi lavandini hidrofori vodovodi, topla voda i ostale civilizacijske blagodati, baba je pičila po svom, onda bi se mi dica umivali u toj vodi s cvićem da budemo lipši i uvik mladi, pa bi nas baba postrojila, naoružala palmama i maslinama i pravac na misu.
Da je baba živa ja bi i sad mora svaku nedilju ić na misu, baba s teroristima nije pregovarala.
Babe odavno nema ni emajliranog kaina, stalak su odnili cigani koji skupljaju željezo, a ja na misu idem rijetko, srića pa je moja nevista Hercegovka pa vodi dicu na misu, pa neće bit zakinuti za taj segment odgoja.
Ima san ja dvi babe, mislim valjda je svak ima dvi, onda još nije bilo ovih gej brakova pa je svak ima maminu i tatinu babu.
Doduše ova mamina je poginula prije nego sam se ja rodio, pa sam dobio zamjensku babu Katu koja je radila najbolju kiselinu ikad, i najukusnije arambaše.
Eto došli ste na svoje, ne tlačim vas politikom, ne priliči u ovom Uskrsnom vremenu baviti se talogom septičke jame, nego samo princezama, i babama koje su kao čarobnjak Merlin za svaku bolest imale travu koja je liječi, i živile na zero Waste načelu koje ćemo mi upoznati tek desetljećima kasnije po lažnim prorocima.
Post je objavljen 13.04.2025. u 07:35 sati.