Probudila sam se jutros, dan je bio baš za poželjeti, malo sam radila u vrtu, malo pomogla susedima sa obrezivanjem grana, kuhala sam na prozoru, pila kavicu vani, ručala vani, temperatura za kakvu bi potpisala doživotno. Niti vruće niti hladno, taman.
Obično poslije ručka malo odmaram, čitam, ponekad i zaspim, ali u zadnje vrijeme nemrem zaspati prek dana, jer spavam jako puno po noći.
Onda se Zdravac najavil, da bu došal na kavicu. Pa smo tak sedeli vani, onda sam išla po Gretu, malu lepu susedicu, u školu, da ne pješači kilometar i pol, i mislim si, kaj, sad je pol dva, pa nebum sad po tom lepom danu išla ležat unutra, ili spat.
Odluka je pala. Lepo sam se spakirala, uzela laptop, neke svoje radove i uputila sam se na „posel“.
Reko, idem lepo do dućana, budem si malo to pospremila, posnimila, izmjerila, bacila smeće, proluftala i budem se igrala kao da idem na posel.
Nemam dugo do „posla“, autom pet minuta, idealno, mislim si, tak buš lepo svaki dan išla u dućanček, galerijicu, budeš si izrađivala svoje, crtala, slikala,uživala. Uzela sam si i gablec, odnosno užinu, jednu veliku naranču.
Sparkirala sam se ispred dućančeka i primila se posla.
Dost je tu prašine bilo i mrtvih raznih buba, martina, paukova, paučine. Prvo sam to sve skinula, pomela. Onda sam išla brisati prašinu sa svih površina. Upalila sam si muziku. Izmjerila sma si neke zidove, jer točno znam kaj bi htjela staviti na koji zid. Sada je to sve dost neuređeno, jer nisam mogla na dve stolice sedeti, odnosno raditi na dva projekta, točnije, nisam mogla financirati i kuću i dućanček. Tak da je to čekalo. Ali uvijek sam u glavi imala kak bi ja htela da to izgleda.
Sav namještaj unutra je starinski, sve je to moje, sve sam ja to skupljala godinama, vlekla iz raznih njuškala i maketplejsa i buksala u taj prostor. I pokrečila sam, sad bi već trebalo opet, i to budem.
Imam dve starinske stolice, po koje sam išla u jedan restoran, dvije su im ostale, pa su ih prodavali za pedeset kuna obje. Po tepih sam išla gore iznad Vinogradske bolnice, kod jednih ljudi. Za njega sam dala tak smešne nofce. Sekretar komodu sam pokupila u Velikoj Gorici kod jedne drage gospođe, rekla je, prodam ti ju ak buš ju čuvala, to je od njene mame bilo, ona se bavila pisanjem. Imam i dva noćna ormarića koja sam naslijedila s kučerkom, kad sam kupila. Poličice je isto prodaval jedan deda prek njuškala, nekaj smešno, onda kad sam mu rekla da budem imala malu galerijicu, onda mi je poklonil te poličice. I tak, sve znam di sam nabavila, skupljala sam ko hrčak. Sad još nisam sigurna budem li ih ostavila tak kak jesu ili budem brusila i prefarbalvala. Moj tata je bil stolar pa si nekak mislim, najbolje je da bude prirodno, tak kak je. Da niš ne farbam. Vidjet ću, to ću donositi odluke u hodu.
Onda, kak su bila otvorena vrata od dućančeka, došel je sused, koji ima tu kafić odma do, pa smo se upoznali i malo porazgovarali. Donesel je kavicu. Hvala! Taman sam si htela naručiti, reko da se sjednem u ured i lepo si popijem kavicu, kak'ti pauzica na poslu.
Sada je već pola pet, sunčeko se popelo i približava se crkvi koja se malo prije oglasila. Ja sjedim i pišem svoju pričicu. Kao nekad, kad sam bila mala i igrala sam se ureda. Samo onda sam pisala na pisaću mašinu i trgala papire ko neka luda baba.
Danas ne tak, danas sam u finom uredu, odnosno galerijici. Imam kavicu, imam užinicu, imam vodu, imam sve kaj mi treba.
I dobro se osjećam tu, dapače, jako dobro, uživam, ja sam tu, to je to, to sam ja. Igram se. I tak treba biti. Jer život brzo prođe, a djeca u nama ostaju, negdje unutra, tak da treba toj deci dati da se igraju.
Želim se igrati dućančeka do penzije. To sada znam sto posto. Zato sam i došla ovdje danas, da osjetim taj filing, ak' mi zatitra srce, onda je to to. Tako me vuklo i u kučerak, isti filing, pa je ispalo dobro. Tak bude i ovdje. Sve bude dobro.
Imam i iza prostor, koji nisam snimila, tamo će biti radiona mala. Sve mi stane, idealno je. Samo se ogledavam okolo po prostoru i sve vidim gotovo. I imam neki mir. Ok, ima tu još dosta posla, izmjere sam napravila, sve sam si zapisala, sad realizacija.
Super je kaj ne moram lijepiti pločice, strugati grede ili postavljati knauf. Imam samo ove lagane poslove, krečenje, možda laminat i kreativno posložiti da sve bude funkcionalno.
Da. To je to.
E da.
Hvala svima koji me nisu primili, koji mi nisu dali posao, koji su našli nekog drugog, prek veze ili ne prek veze, hvala svima, od srca, da su me doveli tu gdje sam sada.
U ovom trenutku.
U svom carstvu.
U svojoj slobodici.
Samoljubaf.
Post je objavljen 06.03.2025. u 16:51 sati.