Šta su masline dalmatinskom težaku, to su kostarikanskom težaku banane. Sve od San Josea pa do Puerto Vieja de Talamance koji oplakuje Karipsko more, a do kojeg smo stigli, prolaze sklepane trč – trč kuće uz cestu, a sve oko njih bananici. Ima tu i verdure, svakog voća, ali dominiraju banane. Sve kako u nas imaš auto za u polje, pa onda u njega utovariš od motornog ulja do kupusa, tako je i tu, ali tu utovariš banana.
Čim se banana oformi u grozd, natakne se na nju plava kesa i priveže na vrh stapke. Utoliko su bananici prošarani tom tipičnom plavom bojom. Još nisam imala priliku vidit branje, pa mogu samo pretpostaviti da, pošto dozrije, ga gazda prikine mačetom i samo utovari u maersk. Kesa je ujedno napunjena insekticidima i fungicidima. U knjizi Costa Rica od Christophera C. Bakera sam naišla na podatak da od jedne proizvedene tone banana ima 2.14 tona škovaca. Kaže Baker da dok se nisu ustoličile ekološke udruge, kese bi završile u moru. Kornjače kojima je ovde kuća i prikuća bi ih zamijenile za meduze, pojele pa bi se bidne udavile. Valjda je sad malo bolje.
Jedino je kostarikanskom težaku zajebanije započeti poljoprivredu pošto mora prvo posjeći prašumu. Osim toga, teže mu je održati red u bananiku jer flora lako, brzo i gusto raste u svim bojama i formatima.
Sve ono što se u nas kupuje u specijaliziranim butigama po zlato na komadiće, na Bogatoj obali se kupuje uz cestu u vrićama dđabalesku. Ovde je Božji vrtal.
Bogata obala bila je bogata i prije turizma, a bogami je ostala bogata. Jer se ljudi bave poljoprivredom. Dodatno, poljoprivredna dobra se prerađuju. Nema snacka kojeg nema. Sve i jedan bolji no je internacionalni brand. Naročito smokiji i čips. Kako neće kad su se i kumpiri i kukuruz ovde izmislili. U takvoj ekonomiji, kao i svugdje, turisti su samo smetnja, ali nas svejedno ima ko mušica.
Post je objavljen 25.02.2025. u 02:38 sati.