Ne, zaključila je Dessy - nije joj se učinilo neka velika,zlatna riba je plivala u toj fontani. Na to se ona malo i sakrila iza glave statue konja Wicky, pogledavajući prema fontani. Sada uopšte nije nikakvu pažnju obraćala na kofe, četku i farbu koja je uveliko čekala u narednim satima. Konačno, nakon nekoliko minuta praćkanja velikim repom po vodi, ugledala je najpre glavu a onda i ramena divnog mermana s crnom dugom kosom pred sobom. Stavila je ruku na usta kako ne bi uskliknula od nekog zaprepašćenja ali i radosti.
Poslednja stvar o kojoj je tog dana i mogla da razmišlja jeste da ovde, u tatinoj staroj fontani živi tako neobično lepo muško biće. Videlo se da je merman vrlo oprezan po pitanju toga da li bi ga neko mogao videti, a onda je smireno doplivao do dela gde se nalazilo nekoliko manjih statua cveća, gde se mogao nasloniti tako da ga niko nije mogao videti iz dela gde je bila sama zrgada.
Merman Fasel nije primetio da je Dessy gore na lestvama. Samo je smireno uživao u tome da ga toplo sunce polako miluje i suši kapljice vode na njegovom vratu. Mlada devojka je očarano zurila u ovo vrlo lepo, vodeno biće koje je očito živelo u tatinoj fontani. Vrlo polako i tiho spustla se niz one lestve na tlo, ni sama ne znajući šta bi ona konkretno mogla sada učiniti po pitanju njega. Logično je bilo da više nije zviždila svoju omiljenu pesmicu, a niti se brinula o tome da ona ima verenika u Rimu i da treba da se usredsredi na farbanje, umetničko uzdizanje (moleraj je ipak lep zanat), a ne na lepog mermana. Ništa sada nije moglo skrenuti njenu pažnju koja je posve bila usmerena prema ovom lepom biću. Skinula je svoje crvene čizme i odložila ih na tlo, a onda je lganim i vrlo tihim korakom krenula malo napred prema delu gde je merman spokojno ležao zatvorenih očiju.
Merman Fasel se tog sata vratio po zlatni novčić s dna fontane, a onda je odlučio da provede nekoliko mirnih spokojnih trenutaka na suncu, dugo vremena je već boravio u fontani ovog velelepog imanja i nikad ga niko nije ni primetio, više puta je ležao na tom mestu gde se mogao mirno sušiti i uživati u sunčanim zracima. Sada mu je trebalo baš tih nekoliko trenutala dobrodošlog mira i spokoja, pre nego što se opet odluči vratiti na onaj manji greben gde ga očekivala ekipa. Nije čuo korake devojke koja mu se krajnje uzbuđena i ushićena polako približvala.
Dessy je posmatrala njegovo divno gradjeno telo i skladne crte lica, svesna da joj se dogodilo nešto što se zvalo – ljubav na prvi pogled – a o čemu je do tada mogla samo da čita u nekim romanima, knjigama ili da čuje u nekim pesmama. Mislila je da tako nešto ni nije moguće. Isto, kao što nije ni mislila da farbanje statue konja Wicky može izroditi nešto ovako veličanstveno – pogled na najlepšeg muškarca kog je videla u svom životu.
I dok je merman Fasel posve spokojno bio naslonjen na taj deo i uživao u čarima toplog, letnjeg sunca, ona mu se konačno približila. Tek tad mu se učini kako je čuo neki neobični zvuk, ali bilo je već kasno.
Pogledao je u Dessyno ushićeno lice, alli pre nego što je napravio i jedan jedini pokret, njene ruke su se našle na njegovim ramenima, ona mu se posve približila i na Faselovo krajnje čuđenje i iznenađenje, utisnula je brz poljubac na njegova usta.
Post je objavljen 10.01.2025. u 17:12 sati.