"Djeca iz nekog razloga izaberu baš nas; odnekud stignu u naše živote, uspinju se i pomognu se s vremena na vrijeme našim dlanovima, ramenima, srcima, onime što im umijemo ponuditi; onda jednoga dana moraju otići dalje, a mi mislimo da smo nešto uspjeli ili nismo. Uspijevamo eventualno tek ispunjavati naše planove o kojima nikoga ništa nismo pitali niti tražili. Tako smo i mi bili prolaznici našim starima; pa jedino ono što smo dobili umijemo onima kojima smo stari i dati. "( Vjetar)
***************
Dala sam.
Ramena. Da se propne i
popne na njih i gleda visoko
Visoko
Iznad i iza mene
Bude što god poželi
Tkogod
Divljak, osvajač, Aleksandar Veliki
Atila, Robespierre, Don Huan
Dlanove poput gaveza stavljala mu
na sve povrede.
Na sve. Svuda. Puno dlanova.
Bez srca se naučila
Jer ga ostavljala
U njemu, s njim
Ko pogonsko gorivo
Ko lampaš u noći
Uljni radijator
Jer
ja sam nosila Majčino.
Ona svoje.
Majke.
Dala sam.
Kost. Izvadila
Rebro
Maternicu s jajnicima
Ko nikome više potrebnu
Narukvicu
života
Dala sam.
Sada ga umjesto mene
Dalje oblikuje život
Teše
Ne dopušta mu da bude
Baš sve što poželi
Baca
Na koljena
Uskoro ga neću moći
Neću
Dići
Vraćam si ramena nazad
Usađujem ih blizu vrata i glave
Za oslonac kad zaškripi
Vrat, rame, glava
Sada mi srce iskače na usta
Ta srca
Kad se preplašim da se nešto dogodilo
Srce, srca, mnoštvo njih
Treba to grijati
Ruke, ruke
Nisam dala što sama nisam dobila
Poniznost
Samopouzdanje
Post je objavljen 18.12.2024. u 20:04 sati.