Sjedili smo. Nismo razgovarali. A onda me je upitao, znaš li da imaš izbor? Koji, upitao sam ga. Da postaviš pravo pitanje, ili da ga ne postaviš – reće mi. Hm, kako to misliš – rekao sam. Kaže mi – pravo pitanje je – tko sam ja? Sad ćeš reći, zašto postavljati takvo pitanje kad si ti ljudsko biće. No, jesli li? – upita me. Ostao sam malo zatečen. Tad nastavi – sad si „posuda“, ali jesli li ti „posuda“? Nisi li ti onaj koji je ušao u „posudu“? Šutio sam. Nakon nekog vremena se okrene prema meni te mi kaže – Tek kad budeš promatrao posudu, shvatit ćeš tko si ti. U većini slučajeva to se događa kad tvoja „posuda“ umre. No, ti moraš vidjeti svoju „posudu“ dok si živ. Tad ćeš doživjeti oslobođenje. Tada ćeš se ponovno „roditi“. Onaj koji jest, nikada ne može biti rođen. On ulazi i izlazi.
„57 Rekoše mu nato Židovi: »Ni pedeset ti još godina nije, a vidio si Abrahama?« 58 Reče im Isus:
»Zaista, zaista, kažem vam:
prije negoli Abraham posta,
Ja jesam!“ – Ivan, 8-57,58
Post je objavljen 01.12.2024. u 22:30 sati.