Pregled posta

Adresa bloga: https://blog.dnevnik.hr/ffp2

Marketing

Krokodili

On: Druge godine mi je 40. godišnjica mature.
Ona: Užas.
On: Misliš koliko smo stari?
Ona: Ma sve skupa. Katastrofa.
On: Tada ćemo ići dolje.
Ona: Šta to znači "mi"?
On: Pa ići ćeš valjda sa mnom dolje kad budem išao na proslavu?
Ona: Sjediti 10 sati u autu i potrošiti par dana godišnjeg u neko bezvezno vrijeme kad nije za kupanje a što je jedino što dolje možeš raditi osim ispijanja kave sa babama, nabiti 2000 kilometara na autu i spizditi parsto eura za benzin i vinjete da bi ti vidio tih par starih krokodila s kojima si se zadnji put vidio pred 15 godina i s kojima inače nemaš nikakav kontakt? Nema šanse!
On: Pa to su moje kolegice a ne krokodili!
Ona: Zmije, krokodili, reptili. 30 baba u razredu. Koji horor. I sjeti se samo D. pa ćeš primjetiti neke sličnosti s aligatorom još onda a kamoli sada.
On: Pa dobro, nije da nemaš pravo.
Ona: No znaš kako se kaže: Ljepota je prolazna a ružnoća ostaje.
On: Možda se s godinama proljepšala. Uostalom, bilo je i drugih koje bi rado vidio.
Ona: Gabori te ne mogu prestrašiti u starosti toliko kao bivše ljepotice. Ma samo ti idi, nemam ništa protiv ali mene ne gnjavi tim sranjima.
On: Zanima me što je sa njima bilo svih ovih godina.
Ona: A šta bi bilo? Statistički gledano pola ih se rastalo, većina ima unuke čijim slikama sve maltretiraju i sve su se podebljale osim onih par koje nisu imale sreće pa su oboljele od kakvog raka ili MS-a ili depresije ili su jednostavno pale i razbile se pa sad šepaju ko ja ili imaju šećer kao ti. Sve u svemu jako zanimljivo.
On: Ti sve vidiš samo crno.
Ona: Ja sve vidim samo realno. Ah da, zaboravila sam, pola, ako ne i više ih se vjerojatno kljuka Xanax-ima, to doktori dolje dijele ko M&M-se.
On: Jebate, ti se ne moraš bojati da ćeš oboljeti od depresije, prije će depresija obolit od tebe!
Ona: Što se mene tiče može i krepat. Depresija mislim.
On: Dobro, to i ne bi bilo tako loše.
Ona: Išli ste pred sto godina 2 godine u isti razred. Strašna stvar. Otad je prošlo barem sedam naših života. To su sad babe od 6 banki, moraš biti kreten na to trošiti godišnji.
On: Onda ću uzeti neplaćeno.
Ona: Još bolje. Na sve peripetije radi tih par starih aligatora, još ćeš uzeti i neplaćeno. Baš me zanima da li bi uzeo neplaćeno i da ja sad recimo krepam?
On: Nisam ja te sreće!
Ona: Glavno da to ti znaš.
On: A tebe ne zanima šta je bilo s tvojim kolegama?
Ona: Ne, zabole me kuki za nekog kog (ne) vidim jednom na 10 ili 15 godina. Posebno ne za one koji se jave samo radi širenja ćakula o tome tko je bolestan i tko je kome umro.
On: Misliš na A.?
Ona: Kad smo se zadnji put čule rekla sam joj bolje nek se brine tko joj je napravio djecu koju je podvalila mužu, pa onda neka kopa pred tudjim vratima.
On: I od tada se niste čule?
Ona: Normalno da ne. Jebat se u mozak mogu i sama, ne treba mi pomoć sa strane u vidu dobronamjernih manipulator(ic)a.
On: Dobro i šta sad predlažeš?
Ona: Možemo u nedjelju u Luisenpark.
On: Zašto?
Ona: Tamo možeš vidjeti reptile puni bliže, brže i bezbolnije.






Post je objavljen 14.11.2024. u 11:05 sati.