Marketing
Nestvarno stvarna...
Nebom se razlijevaju kapi predvečerja. Sunce šuti.
U nebeskom akvatoriju bisernica otvara oklop,
slijeva sutonsko zlato, daruje gradu laku noć.
Nad žrtvenikom dana privid kraja svijeta.
Ruše se planine. Rađaju oceani.
Prohujalo umire purpurom zapada.
Kobalt noći guta dnevne nedoumice.
Krhotine želja se slijevaju u kolaž iskona.
U nutrini bukti ognjilo suštinskog postojanja,
spoznaja, začudnost apstraktnog razmišljanja.
Čujem jeku davnog razgovora.
Odakle dolazi voda?
Iz zemlje.
Kuda odlazi?
U nebo.
Vraća li se ista?
Da, kao poezija kiše.
U čemu je njena snaga?
Čuva uspomene, ispire navike,
briše svrsishodnosti, brani od zabluda,
daruje kraj jednoj našoj još bezimenoj priči.
Krstimo je!
Krstili smo je imenom... nestvarno stvarna...
Dijana Jelčić
Post je objavljen 09.11.2024. u 09:19 sati.