Može još malo poezije Nataše Pejović?
IGRA ZRNA
Tek ubrano, neočišćeno,
neprosejano, nenagledano
neće u šaku, ono bi u igru
sa suncem, sa kapljom vode
sa tvojim punim okom
da se izljubi, da cikne od slobode
Jer zna, kad ode
u druge spojeve, u mase, u broj,
soj svoj i miris trampi
za ime hleba i znoj
SREDOVEČNOST
Dogovorili smo se da ne pričamo
koliko i zašto volimo more
Ja u plićaku banjam svoje umorne godine
On na obali proverava svoje
prebirajući po još nedozrelim jabukama
Post je objavljen 07.11.2024. u 07:03 sati.