Marketing
Šveđanke
Kad ne radim ništa pametno (a što je i inače jako rijetko), ja onda radim gluposti (a što je, pak, poprilično često)...
Najnovija glupost kojoj sam ovih dana sklona je zaustavljanje cirkulacije u nogama... plus noćni grčevi (već dvaput u tjedan dana!) od pretjerane tjelesne aktivnosti.
A svemu tome bih sad možda mogla pridodati i lomove...
Alzo... palo mi je na pamet nakon dužeg vremena nositi klompe, koje btw. do sada nisam nikada uspjela nositi duže od pet minuta, i u tih pet minuta sam svaki put sama sebi govorila da sam zaradila Stockholmski sindrom 
... i onda te klompe zovem Šveđankama, je l'.
Moje mučiteljice...
I ni ovaj put nije ništa bolje bilo. Pet minuta i već sam nažuljala stopala. A ne znam i što sam očekivala kad inače stopala nažuljam i na platnene kućne papuče :I
Al' ovaj put sam se iz očaja sjetila Majku svih glupost (Internet) pitati za savjet... i ona je rekla da se obuća može razmekšati parom debelih čarapa i fenom za kosu. Jest' da nešto tako glupo skoro nisam čula, ali nisam imala što izgubiti pa sam pokušala.
I nije mi se dalo tražiti baš debele, debele čarape, nego sam na noge navukla četiri para onih tanjih. Svaki novi par je, naravno, više od onih prethodnih stezao moje zglobove i tako sve dok nisam potpuno zaustavila cirkulaciju u nogama... al' Internet je rekla da se tako mora pa sam ja otrpjela. I rekla je Internet da fenom dobro zagrijem klompe jer da će se one onda prilagoditi ovim mojim stopalima bez cirkulacije... pa ja onda jesam.
I jesam... sve dok više nisam mogla izdržati bolove pa sam poskidala višak čarapa.
Al' gle čuda, izgleda da je Internet ovaj put bila u pravu - klompe su se pošteno raširile. Lijeva nešto više od desne, ali za sada se sve čini puno bolje nego ranije...
No...teško da je sve baš tako idilično - znam ja da je meni to samo još jedna nova prilika za razbijanje. Ne moram ja sebi prijetiti padanjem s visokih lojtrica, sad si mogu prijetiti i padanjem s nogu, je li.. A ove klompe su dušu dale za izvrtanje nožnih zglobova :I
Znam što pričam. Imala sam ja nekad davno jedne bijele klompe, u odličnom stanju - samo se malo istrošio onaj gumeni potplat na peti, točnije, otpao je :O, al' to meni ni najmanje nije smetalo za stalno struganje u njima i za (a to mi je već malo smetalo...) stalno padanje... jer svaki i najmanji kamenčić koji bi podletio pod drvenu petu bacao me na koljena...
I tako sve dok mi jednom (konačno) nije sinulo da ih baš i ne moram nositi, i da ja njih mogu baciti u kantu za smeće.
Od tog vremena, gle čuda - dosta manje sam padala :O
Ovim klompama ništa ne nedostaje... al' svejedno zglobovi s nepovjerenjem gledaju u njih... i tko zna, možda mi je najbolje da ih, sada kad mi ovako fino pristaju, ponovno spremim na dulje vrijeme :))
Post je objavljen 02.11.2024. u 13:44 sati.