Ovog Božića ću pisati o Božiću.
Sjetit ću se nekih Božića i osjećaja koje su izazivali.
To će biti jedan od onih postova protkanih ljubavlju i onom finom tugom koja te tjera da zastaneš, jedan od onih postova zbog kojih je onima koji ne čitaju moj blog žao što ga ne čitaju jer bi baš voljeli ostaviti trag na tako nečemu, onome kada riječi ogoljene od svega suvišnog odišu ljudskošću.
Eh a šta sad, neki Ce ostat zakinuti za komentar nečeg lijepog, pa Ce komentirati uobičajene gluposti i samozadovoljavanja onih koji pišu ja pa ja postove, jeste i vi primjetili da oni najbezličniji i najdosadniji likovi najviše pišu o sebi, ja sam piškio, ka sam Kamila, ja sam jednom bio na šanku do kuma od Miše Kovača, i bla bla bla.
Eto baš me zanima kakve vi postove najviše volite, pa ću vam pisati, ja bi naime jako volio postati top bloger, ili barem cool, šta mislite vi obzirom da je ovaj blog već odavno punoljetan, a nije ni top ni cool, je li u pitanju neki osobni animozitet vrhovnih komandanata, ili ja stvarno nemam nikakvog talenta za pisanu riječ.
Baš me zanima vaše objektivno mišljenje, ja sam spreman na sve, samo da se dopadnem široj čitalačkoj publici, ako triba slikat ću ćevape, ić na večeri poezije, učlanit se u sindikat, prominit spol, glasat za Zoku budalu, samo recite.
Post je objavljen 26.10.2024. u 18:16 sati.