Zaključak
Trebaš li mi, uznemire moj,
da ne spavam zbog tebe,
da ustajem umorna,
dok telefon ćuti?
Trebaš li mi, svačiji i ničiji,
da traćim život u čekanju
na mrvice zajedničke sreće?
Tako mala ptica nisam.
Trebaš li mi, tugo moja,
za belu ruži u parceli 17
koja ne vraća izgubljene dane?
Ne, ne trebaš mi.
Tvoj osmeh je maska,
tvoja razdraganost varka
za naivne buduće žrtve.
Jer, tvoje ime je bol.
Post je objavljen 17.10.2024. u 06:08 sati.