„Vraćam se”
Jedna pesma me uvek vraća tamo odakle sam potekla,
gde mi je more počelo teći venama. Kud god sam išla,
tamo sam se barem u mislima vraćala. I svaki put kad
prelazim Biokovo i ugledam moje more, osetim se jakom,
ma kako pre toga slaba bila. Oko mene se ponosno širi
najlepši deo dugačke makarske plaže, gde su kameni
obluci najnežniji, a pesak u moru najmekši. Volim jutarnja
plivanja.Tad je more nedirnuto, pa je taj rajski deo
dalmatinske obale samo moj. Polako ulazim u more,
kad nijednog kupača nema na plaži, a more osvežava
prijatno hladnjikavo. Sunčeva mreža prodire do dna u
kristalno čistoj vodi, šaram po mreži dok plivam, igram
se po pesku i oblucima. Nada mnom kruži galeb, a iz
kafića se čuje pesma „Moj galebe”. Trenutak savršene
harmonije dok iz mora posmatram vrleti Biokova, Vošac
kao glavu sure ptice sa raširenim krilima koja grle
Makarsku rivijeru, galeba koji priča mornarske legende,
borove povijene pod nebrojenim burama i na drugoj
strani stari svetionik na vrhu poluostrva Sveti Petar i
Brač koji se šepuri na pučini.
Tad je more moje, savršeni trenutak je moj, ja sam svoja.
„Uz toplu obalu obalu detinjstva
bili smo vezani k’o čamci
život sav…”
(Bluz 2017)
Post je objavljen 17.09.2024. u 05:28 sati.