Kad umre bilo koja belosvetska šuša aktualni rip-eri plačipizde u roku dok nisi izgovorio ni jedan, dva, tri. Onda umre Bora Djordjević i svi šute ko pičke da ne ispadnu četnici, praveći se da ga nikada nisu slušali.
Mnogome sam ja u životu štošta zamjerila, posebno prevtljivost onih koji su od nekadašnjih partijaca i skojevaca postali veliki borci za nacionalna pitanja i još više onima koji su se bilo kojoj vlasti stisli u guzicu za gradski stan i slične povlastice.
Posebno mrska sorta su mi svi oni silni "umjetnici" koji su uzeli slovensko državljanstvo (koja je djelomično i zbog takvih više nisam htjela kad sam ga konačno mogla zatražiti) dok su nastavili hrvatovati, srbčevati i bosančevati (da ne spominjem "tkonasbrezavadi-anje) a Janezima prodavati pred sto godina prožvakane fore.
Bora Djordjević je bio i ostao djubre do kraja i to je razlog da mu ni tih zadnjih 9 godina nedosljednog života medju alpskim Srbima i bečkim konjušarima ne mogu zamjeriti. Bolje i uvjereni četnik nego suncokret.
Drugi razlog zbog kojega mu ne mogu zamjeriti djubretarstvo su svi oni koncerti Riblje čorbe na kojima sam bila u mladosti a koji su bili medju najžešćima ikada.
Treći razlog je njegova primitivna a opet bolno iskrena lirika. Mislim da nema nijednog pjesnika kojeg muž i ja skoro svaki dan citiramo (jedina konkurencija su možda Pišonja, Žuga, babo Atif i Ibro dirka naš i njihova ekipa) u kojekakvim prilikama.
Evo i jučer sam uz post stavila onu sa matorom i aligatorom, jednu od Ištvanovih najmilijih primjedbi kad ugleda neku "ljepoticu".
Ovdje par mojih najmilijih:
Otvorila mi matora sa licem aligatora.
Samoubica se ubio s ledja.
Nemam više motiv da bi bio protiv.
Danas može svaka stoka da pronadje 2 svedoka.
Da li da ustanem ili da odustanem?
Život mi je pičkin dim, ne znam šta da radim s njim.
Hrist je bio ona retka vrsta koja im se otkačila s krsta.
Zajebali Rusi klimu, mesto leta šalju zimu.
Ispecite vaše drago stvorenje u našoj peći Gorenje Velenje.
Došla četa djaka ispod podvožnjaka i svi umrli u jednome danu.
Zašto sam na Švabe jurišao džabe?
Na sve strane preko grane.
Vežite se slećemo a možda i nećemo.
Hoću majko hoću u gradsku čistoću.
Kukuriku, kukuriku, jebo svoju sliku!
Kako je lepo biti glup!
Lekar, pekar, apotekar, kolar, stolar...
Pominju mi familiju, teraju me dodjavola.
R.I.P.
Nemam više motiv da bi bio protiv
nisam neukrotiv, ja priznajem poraz
k'o mačka u džaku smucam se po mraku
sam u ćorsokaku i priznajem poraz
Ovih dana sve mi miriše na jesen
ja ću opet biti šašav i zanesen
gluposti, sve same gluposti
a kuda dalje Bog sveti zna, Bog sveti zna..."
Post je objavljen 04.09.2024. u 21:36 sati.