Baka je došla k nama na tjedan dana. Uglavnom se družila s tatom i Dorom, čistili su apartmane i dočekivali goste. Nama je stalno govorila u prolazu: jesi jeo, promijeni gaće, zube operite, pospremite sobu, morate se javiti tati kad mijenjate mjesto, uzmite mobitele na igralište.
I onda je to jedno popodne doplivala do nas i našeg društva i pitala nas:
- Mogu se ja s vama igrati?
Uvijek se ona igrala s nama, ali ovo je naše društvo! Niko ju je pogledao začuđeno jer njegova baka ima puno godina i nikada tako nešto ne pita.
Bake su uglavnom dosadne i stalno te gnjave da nešto moraš raditi. A nama je počelo ljeto i mi više ništa ne moramo raditi.
Ova naša nas sramoti!
Poprskali smo je i izgubila je jednu leću. Bilo mi je žao, al ona svako ljeto gubi leću. Tata mi kaže da sam bezobrazan prema baki, al ja samo kažem kako je.
Jedno jutro rekla nam je da je ona s nama kratko i da se osjeća samom i da ona ima pravo reći kako se osjeća. Još je rekla da se ona s nama još prošlo ljeto stalno igrala, a da su nama sad važniji naši prijatelji. Ljubomorna si! Pitao sam je, ti zbilja očekuješ da si nam važnija od naših prijatelja?
Dan ima 24 sata, rekla je tužno, možete mi pokloniti dva. Učiti me neke igrice i voziti romobil.
Učio sam je Brawl starse. Skinula je naočale i u igrici na mobitelu pokretala svog starsa odmah iza mene i Gabija. Ne mogu ja nikog ubijati, rekla nam je. Ali tako dobivaš bodove!!
Onda ju je Aleks učio voziti romobil. Vozila je 9 na sat dok smo mi uz nju trčali.
Aleks vozi 25.
- Oprezna sam, rekla je. Još učim, ovo mi je tek prva lekcija.
Dok je odlazila, grlila nas je u krevetu.
- Nemojte mi tako brzo rasti, rekla nam je.
Znate kako je Petar Pan
....mislim, čemu žurba.
Post je objavljen 09.07.2024. u 07:53 sati.