"Svako jutro u pola pet, ja odlazim na toalet", pjeva cigo na uho mom razdrljenom prijatelju staklastog pogleda i prepoznatljivog osmijeha u dalekom kanadskom Torontu. Slavi recimo odlazak u mirovinu uz autentični orkestar za vjenčanja i sprovode, a u pozadini žamor i cijukanje. Gledam video koji mi je poslao i prisjećam se, ja sam ga u Rijeci u nekoj birtiji na rivi devedeset i neke ispratio na daleki put nekamo daleko, gdje će i ostati. Ne znam koliko smo rundi popili prije odlaska tog broda ili katamarana, sjećam se kako je govorio, jebote dečko, al smo mi tamo (u Bosni, Varešu) bili naivni, ja sam izabran za partijskog sekretara, kad se savez komunista odavno raspao, a nitko nam nije imao to reći. U Kanadi su se, kak mi je javio, svi odmah zaposlili kod tog dobrotvora Kikaša ili kako se već zvao, moj drug je zasnovao obitelj, dobio kći, on najveći faker naše generacije. Međutim brzo je batalio te emigrantske krugove i iako fakultetski obrazovan građevinski inženjer završio na birou pa prekvalifikaciji. Tu mi je poslao fotku sa zgodnom crnkinjom, kaže uzajamno se pomažemo, nije lako u tuđini. Objavljivao je fotke s litarskom kriglom piva, kaubojskim šeširom na glavi i natpisom u pozadini Oktoberfest, tek poslije na chatu je napisao da bavarski sajam svake godine gostuje u Torontu. Zadnje prije ovog videa smo se čuli kad je zbog skandala s maloljetnicom njihov gradonačelnik dao ostavku, bio je ljut, jest konzervativac, al brate, nema takvih poštenih tamo, studentica, komad, falio joj koji dan do osamnaest, pa jebote, ne piše joj na čelu da je ranije krenula u školu.
Išli smo u isti gimnazijski razred, tulumarili u podrumskim prostorima školskog foto kluba, sad smo eto na kraju puta, netko ga i zvanično kako spada slavi, nekome ni ne pada na pamet takvo nešto...
Post je objavljen 01.07.2024. u 17:33 sati.