Prije neki dan mi je sinulo, onokad sam bila mlada mulica u dvadesetima nezadovoljna svim i svačim a ponajviše sobom, ponajviše mi je falilo to nešto, nešto da imam samopouzdanja, falilo mi je znanja, falilo mi je iskustva, falilo mi je života, falilo mi je svega da bih mogla biti sretna i zadovoljna sama sa sobom, pa sam uglavnom bila nesretna i nezadovoljna sama sa sobom. Jer, iskreno i realno, nisam znala folirati da imam sve to što nemam, nije to bilo to. Nedostajalo je. Pa mi je prije neki dan u prisjećanjima na mladost sinulo što mi je to sve falilo. Falile su mi eto, godine. Sve što sam onomad htjela za svoj mir i sreću i zadovoljstvo jest ovo što imam sada. Pedeset i toliko godina u guzici. To je to. Ne fali mi ni znanja, ni iskustva, ni života. Samo malo kolagena, ambicija i nekih dijelova telomera. Ali, osim toga, to je to. Živilo se, putovalo, nagledalo svijeta, saaaad konačno imam nešto zanimljivo za ispričat. Ako me netko nešto pita, naravno, inače se ne bim štela mešat.
Zanimljivo.
Inače, izrazito neproduktivan tjedan je iza mene. Neke stvari sam napravila, ali... nisam zadovoljna. Opet.
Zanimljivo.
Vruće je, i to. I mužjak, i dete, i alergija, i fumade, jbg, život bez izazova ne valja, ali ponekad je baš fino samo napraviti kokice, bacit se na kauč i buljiti u Rokyja. Roky mi je novo otkriće, nije da ga nikad nisam gledala, ali nikad mi prije nije tako izgledao, ono kad ustane u četiri ujutro pa proguta pet sirovih jaja, to je nešto nenadjebivo. U životu je svakako bitno imati cilj. Ja svako jutro ustanem u četiri i obavezno se popiškim, redovno se pritom sjetim kako bi Roky na mom mjestu onako krmeljav, umazan i vjerojatno smrdljiv progutao sirova jaja i krenuo trčati po mraku, Roky je neobrazovani momak, nije nikada čuo za salmonelu, a da je kojim slučajem zakačio koju, e to bi učinilo njegov meč još napetijim, ali, eto. Često me kopka pomisao da tako ustanem i otrčim, čak mi se sagradila i jedna divna kružna staza oko škole u blizini, ne trebam više potezati do nasipa, u četiri ujutro mogu i u pidžami, ali, eto, vruće je, alergije su, nije još došao taj tren, moram ofarbati zid i sašiti posteljinu. Pa se tako u četiri ujutro vratim u krevet i spavam dalje, naravno. Imala sam u nekoliko navrata nekoliko napadaja s idejom da ustajem kao oni uspješni ljudi u pet, pa bih ustala i cijeli dan kunjala i radila gluposti i bila pritom u globalu neuspješnija nego inače. Falio mi je valjda taj protivnik i taj meč. Datum. Pa si ponekad postavim datum, ali ništa nije toliko u životu bitno nego da smo živi i zdravi. Kakvi rokovi, uspjesi, gluposti....
Danas je nedjelja, moj slobodan dan, najdraži dan od malo mira i samoće, trebala bih ga potrošiti radeći nešto, jebeš to, odmori se, zaslužila si.
Post je objavljen 30.06.2024. u 14:12 sati.