Jučer je bio dobar dan.
Odredili su termin operacije.
Oprali su mi kosu.
Jelo je bilo solidno.
Dobila sam doručak.
I marmeladu.
Naručili su fizioterapeuta da popričamo o taktikama kretanja prije i poslije operacije.
Ištvan je bio u posjeti, kao i kolegica s posla.
Moj ratni drug iz prethodne bolnice me zvao navečer i dugo smo pričali o svemu i svačemu.
Fizioterapeut nažalost nije uspio doći, no to me nije toliko pogodilo.
Jutros u šest pojavila se mala Azijatkinja, koja slabo govori njemački s pitanjem može li mi pomoći pri osobnoj higijeni.
Objasnila sam joj kao i svakog jutra njenim prethodnicama da mi donese vodu i ručnika i odjebe jer se uredjujem sama.
Donese ona vodu i ručnik i ostane stajati uz mene.
Reko, a ne bi ti odjebala malo dok ne budem gotova, pa ću te zvati?
Ali neda se ona, kaže sestra je rekla da mi mora pomoći.
Reko, dosta si mi pomogla time što si donesla vodu i ručnike, dalje ću sama.
Ali ona i dalje stoji uz krevet.
Skoro sam ju zatukla.
Reko ženo, jel ti jasno da mi stajanjem tu radiš stres?!
Ali ne konta to ništa.
Ili se pravi blesavo.
Ko Nikoletina Bursać.
Komesar naredio da nema Boga a meni naredila sestra da moram biti u sobi dok se ne opereš.
Valjda misle da ću pojesti sapun ili koji kurac?
Neću sada počinjati priču sa sestron koja me napala da zašto ne koristim štake (koje nisu moje, ja ne smijem do iza operacije) jer bi predugo trajalo a potpuno je nekonstruktivno i samo bi se dodatni raspozdila.
Kao i uvijek u životu s babama se ne razumijem tako dobro kao s dečkima a na moju sreću ima ovdje i par muškića.
Tako mi je nakon ove koja me ištresirala krv došao izvaditi moj “osobni asistent” Tobias, stažist, koji je još jednom obećao da će fizioterapeut doći a operacija će skoro pa sigurno biti sutra.
Pojavila se nešto kasnije i fizioterapeutkinja s kojom sam danas tek popričala o tome kako ćemo dalje.
Kaže da ne brinem, za sve slučajeve slučajeva postoje razradjene taktike i već će(mo) nešto smisliti.
Ipsi me pitala za anesteziologa, koji se nije pojavio.
Ne kažem nažalost jer je glavni kirurg osobno bio kod mene objasnivši još jednom što će točno gdje i s koje strane zašrafati.
A stari (sad sam ko moja baba kojoj su svi iznad 50 bili stari iako je sama imala 88) je ipak najveća faca ovdje.
Operacija bi trebala biti sutra, druga sam na redu.
Živčana sam ko pas, iako je kirurg na odlasku dodao samo da ne brinem, nije to ništa posebno, do ponoći će hitna dofurati barem još dva do tri takva slučaja :))))
Javim se sutra nakon operacije, da budete u toku.
Ne javim li se, i onda sve znate (@ipsi, morat ćeš sama za Švicarsku).
Baj baj odoh ja :)
Post je objavljen 20.06.2024. u 17:11 sati.