Marketing
Sve je sranje
osim pišanja, ponavljao je često pokojni Stari.
Istina, misao nije njegova.
Dok jedni tvrde da je ova velika mudrost izašla iz usta Mao Ce Tunga, drugi ju pripisuju Konfuciju.
Tko bi više točno znao, nebitno.
Sjetili smo je se Ištvan i ja maloprije.
Nema ništa gore nego kad ti se život svede na sranje i pišanje kod kojeg ti netko mora asistirati.
Eh da sam ja barem ko ona moja “pipi mahen” cimerica iz stare bolnice, pa da mi nije problem nazvati sestru i pustiti ju da pod mene stavlja vrčinu.
Ali nisam.
Meni je to najgori dio ovog horor scenarija.
Pa onda jedva da nešto popijem da ne bi morala koristiti usluge “pflegepersonala”.
A nije ni da se baš prejedam jer je sranje još deset puta gore od pišanja.
Neću dalje u detalje, nije apetitlih.
Htjela sam vam samo prenesti razgovor s Ištvanom maloprije a koji je tekao nekako ovako…
Ištvan: Zašto ne piješ taj sok koji sam ti kupio u kantini, pa voliš ga inače?
Polomljena ja: Pa kad ću onda morati zvati sestru da mi donese vrčinu!
Ištvan: Ti nisi normalna, pa to joj je posao.
Polomljena ja: Jebe se vama muškima, zataknete Vilija u posudu i boli vas patka. To je i doktor maloprije rekao.
Ištvan: Šta jest jest. Pa daj pojedi barem koju trešnju, kad sam ti ih već donio!
Polomljena ja: Je, pa da onda moram kenjati. Radije ću stisnut guzicu do iza operacije.
Ištvan: Nije ni njima ovdje lako sa tobom, jadni ljudi!
Tijekom dana javili su mi se kolege i prijatelji.
Svi vrte jednu te istu rečenicu u raznim varijantama: Ne znam što da kažem!
Odgovaram im samo: Ne znam ni ja!
Sveki me je zvala sinoć sva uplakana.
Vjerojatno zato jer usprkos svim atentatima nikako sa pandrknem.
A možda joj je i stvarno stalo, tko bi ga to znao.
Dok ovo pišem stigla mi je “večera”.
Što bi rekla moja pokojna baba: od ovoga ćeš retko srat!
(Gdje je sad ona gastarbajterica druge generacije koja je pisala bajke o Njemačkoj, da podijelim sa njom ovaj kalorijski deficit?).
Post je objavljen 17.06.2024. u 17:21 sati.