Ponovno pizzza... i ponovno će je biti za tri dana
Al' nije zato što sam ja nešto luda za njom, nego što se u hladnjaku uvijek nađe neka gromada sira koja prijeti propadanjem, pa mi ovo nekako dođe najlakši način za iskoristiti ju.
Ponekad ja tu gromadu i zaledim, ali ponovno odleđenu svejedno je treba brzo potrošiti...
Što se, konkretno, ove prve pizze tiče, nisam ja nešto previše ni s pršutom na 'Ti'; preslan je i prejakog okusa pa ne pojedem puno. Ali kad već radim pizze, onda ih usput iskoristim i za nekoliko fotografija, pa zato radim raznovrsne.
I tako svi sretni... i vuk i ovce.
Mladi macan se uvijek spremno i zahvalno zaleti za pršutom... i iako ne odustaje, ipak svoj dio i on pojede tek 'u više navrata'.
Ja sam zadovoljna ostatkom. Naročito tijestom. Moram priznati da pizze dobrim dijelom radim upravo zbog odličnog tijesta.
A imam jednu prijateljicu koja svaku pizzu iskasapi i od nje iskoristi tek jedan manji dio iz sredine. Ostatak s koricom baci.
Jednostavno baci.
Na pitanje zašto to radi, samo podigne pogled i začuđeno gleda širom otvorenih očiju. To je ona koja na različita pitanja svaki put nezadovoljno kaže - I sad ja opet moram misliti...
A što ću s njom, takva je. Nije loša osoba, ali nekako je uvijek fokusirana prvenstveno na svoju korist, i sve ono oko nje smatra omotom u kojeg je ta njena korist umotana.
A omoti se, znamo, iskoriste i... bace.
Post je objavljen 15.06.2024. u 10:12 sati.