Žan-Pol Azinkort je naglasio da putuju za dva dana. Dovoljno naglo da se svi strče tamo-amo, ali i dovoljno dugo da pozavršava sve što je mislio, oprosti se od svih od kojih je i trebao da se oprosti i da naizad dostojanstveno povuče u drugu državu kao pariski advokat, bogataš, neko kom je odjednom, naglo i nenadno posve omilio Rim.
Svoju štićenicu, nećakinju Demetrisu Azinkrot nije previše ni pitao misli o svemu tome. Ona mu je bila dodeljena, i on je znao da do njene dvadeset i prve godine sve mora da protekne u najboljem redu. Tako je upravo i sada mislio o tome, donekle i zahvalan sam sebi (jer je često imao običaj da zahvaljuje sam sebi na dobru i na zlu) što je još pre četiri godine, uprkos protivljenju gospođe Elise Azinkort i njenom britkom jeziku, naredio da Demetrisa uči italijanski jezik dva puta nedeljno, tako da je govorila dovoljno dobro da se zna sporazumevati, a dovoljno loše da uopšte ne može da se uključuje u diskusije o kulturi, medicini, astrologiji, kao ni o bitnosti željeznice i vučnih vagona na pruzi Pariz-Lion. Tako, govorio je on, i to smo rešili! – Demetrisa će se sigurno snaći u Rimu. Doduše, suvišno je i krajnje nepotrebno pominjati zgroženost gospođe Elise samim tim da je očito da Demetrisa ima osamnaest godina, da već dve godine ide na balove, da joj se niko određen ni ne dopada i da nije našla valjanu priliku. Odbila je, doduše, nekoliko nebitnih prosaca, jer u očima gospođe Elise nisu ni bili dovoljno bogati, a ni dovoljno uticajni da bi eventualno i bili bitni, tako da se nametalo pitanje da će Demetrisa naći neku priliku u Rimu, kakva će to prilika biti i kada – jer najbitnije je bilo odgovoriti na pitanje – kada, a gospođa Elisa se ipak nadala da to i neće doći prekasno.
I nosili su oni dalje sve te torbe i tovare s odećom, uviđajući, ali to niko nije hteo javno da kaže da gospodin Azinkort ima previše nepotrebnih stvari, koje sem što bude u njemu bliske, sentimentalne note, ne mogu imati nikakvih drugačijih vrednosti. Stepenice bi i dalje pucketale dok bi išli gore-dole.. Pazite na ove prekrivače, dopremljene su direktno iz Sankt Petersburga... Držite kutije s knjigama... A bilo je nekako i previše raznih kutija s knjigama. Istorija, knjige o medicini, astrologija, rečnici, istoriji slikarstva, geografiji, politici i uređenju zemlje... Svih knjiga je bilo i previše i sve su bile s previše požutelih, pomalo ishabanih strana, s crnim ili pak braon, eventulano crvenim, kožnim koricama i sve knjige su za gospodina Azinkorta bile značajne, prelistavao ih je i par puta, nanovo otvarao, posebno zimi u vreme večernjih sati kad bi se iz dosade znao zavući u jednu od soba, i uz topao kamin sedeti sve do kasno i sve nanovo iščitavati.
Sada su sve to utovarali u kočije i velika vučna kola, razdvajali bi kutije s slikama i odelima od kutija s knjigama i posuđem, mada su svi razmišljali o onom što ide kasnije a to je golemi nameštaj, dušeci, kreveti, a potom i stolovi i ormani i sve to od punog drveta s rezbarijama koje se nikako nisu smele oštetiti, niti zagrebati... O svim stvarima se vodila i pisana evidencija.
Ubrzo napokon, i vučna kola su bila natovarena. Svi ti ljudi su bili zaduženi da evidentiraju predmete na carini, ali i da otputuju u Rim i istovare sve to, smeste u novu kuću gospodina Azinkorta koji je bio tamo, a onda se vrate kako bi utovarili nameštaj i neke stvari koje su preostale. A ostatak stvari je obećala madam Elisa Azinkort da će doneti kad ih bude posetila kroz mesec dana, jer se znalo da ona ni ne voli strku i gužvu koja se javljala prilikom neke selidbe , a ovde je zgoreg bilo to što je reč o posve drugoj zemlji.
I kola i vučna kola s dve pretovarene prikolice su krenule k železničkoj stanici. Gospodin Azinkort je već bio tamo i čekao ih s još nekim bitnim papirima koje je tog dana prikupio i koji su mu bili neophodni.
Gospodin Žan Pol Azinkort je bio visok i s talasastom, tek pomalo prosedom kosom koja je u toku dana znala da poprima sivkastu nijansu. Imao je tamno-sive oči, što su u trenucima neraspoloženja poprimale tamniju nijansu, pa su po tom uglavnom svi znali kada je on neraspoložen. Imao je prav nos, debele, lepo povijene obrve i tanke usne, široka ramena i imao je ujednačen hod. Voleo je da pije čajeve i jede zdravu hranu, kao i urednost, posebno kad bi jeo ili barem boravio u svojoj radnoj sobi ili tačnost, mada je to u svom poslu najviše voleo od samog sebe, ali i od drugih ljudi.
Gospodin Žan Pol Azinkort je jednom bio oženjen i živeo je s Ursel dvanaest godina, a onda su se sporazumno razišli zbog različitih životnih stavova. Imao je i poneku tajnu vezu, ali ništa ozbiljno. Takođe, nikada tom nije pridavao veći značaj, niti se s tom ljubavnicom pokazivao u društvu.
U to vreme, u Parizu, lako se dolazilo na metu skandala, a on dugi niz godina kao – ugledni advokat – nije želeo ni s čim da naruši svoj neprikosoveni položaj. Ulagao je potom, na sopstveni rizik i na sopstvenu štetu u neke poslove, koji se nisu pokazali dobrim zbog umeštanosti raznih mešetara – to je ujedno bio diplomatski skandal te sezone s njim u glavnoj ulozi. Njegov posao je stradao, dolazilo je sve manje ljudi, u njega su upirali prstom gde god bi se pojavio, a takođe stalno su se širili skandalozni tračevi o njemu, mahom neistine, ali se protiv tog nije vredilo boriti.
Tako je došao na ideju preseljenja. Za razliku od Pariza, u Rimu skandali nisu bili toliko bitni, niti su uticali na reputaciju i činilo se to divnim, novim početkom. Ujedno nakon sedmomesečnog, užasnog, skandaloznog iskustva s lošim mešetarskim poslom, ovo je bilo poput nekog olakšanja za njega. Iako se s svoje pedeset i dve godine nije smatrao mladim, niti ornim za selidbe, znao je da želi da se još najmanje pet ili deset godina bavi advokaturom, a onda se mislio posvetiti mirovini.
Italijanski jezik je dosta dobro govorio jer je od šesnaeste sve do dvadeset i prve godine živeo kod tetke u Veneciji, tako da mu (uprkos velikom, vremenskom raskoraku) Italija nije ni bila posve strana. Bilo je to kao da ga neko vraća u neke pređene, bliske, znane etape koji nikad ni nisu posve utihnule u njemu.
I znao je da je Italija veoma dobar izbor.
Post je objavljen 11.06.2024. u 13:27 sati.