Marketing
Pjesma
Nima mi do tvoga lipog glasa
Da mi lipe riči piva
Ka u ono prvo vrime, da me dira, da me dira
Slatka pisma tila tvog
Danas sam si sva lukava.
Skužila sam da mogu pisati i ovak, naknadno,
inkognito za one koji nisu moji ili koji su zlonamjerni,
jer oni neće sigurno više puta otvarati i čitati ovako dosadan post s fotografijama..
Pogotovo s fotkom groba.
Tako mogu pisati sebi budućoj dnevnik, jer sve bilježnice ili zagubim ili mi se u vrećici po njima prolije voda.
Tu su moji zapisi sigurniji.
Ipsilonka misli da se ja nekog bojim, a ne kuži da sam ja imala problem sa preotvorenim pisanjem.
Ja ne znam i ne želim pisati uvijeno i općenito,
jer se za dvije godine ne bih sjećala na kaj sam se to ono referirala.
A pišem sebi. Pišem sebi budućoj.
To mi je jako važno.
***************************************
Ovu pjesmu sam mu otpjevala više puta, pogotovo onaj dio :
- O daj mi reci, di ćeš sad, praznih ruku sam i nevoljan, komu triba čovik nesritan,
samo ja te ljubim znam...i daj mi reci, di ćeš ti, tek smo sad za život zreli mi,
kad smo već ga pola zgazili i na leđima svoijim ponili, težak teret jubavi
Imao je pognutu glavu, kao ganut je bio, a zapravo si je mislio svoje.
Ići će, a znamo kako je to završilo zadnji put.
Jelda znamo, Sarah? Znamo.
Sad živimo skupa 7 mjeseci.
On ovdje ne može nać posao koji bi ga zadovoljavao.
Preko grane su mu i djeca koju dugo nije vidio.
Ne čini mi se više sretan.
Ja ću ići mojoj djeci na more...pomagati oko apartmana...uređivati moj kat kuće...
Daleko od toga da neću imati posla.
Ali nedostajat će mi.
Sad sam se isuviše navikla na njega.
A drugačije s horoskopskim rakom ne ide.
Post je objavljen 02.06.2024. u 23:25 sati.