Tražit ćeš ti mene…
kada na stolu sve čaše budu prazne
i sve barske stolice hladne,
a tvoja ruka posegne
za još jednom bocom vina,
dok konobar u bravi okreće ključ.
Žalit ćeš ti za mnom…
kada nad oči objese se mlohavi kapci,
usnice kad pretvore se u nepomičnu ravnu crtu,
a izlizane, dvobojne cipele zalijepe se
za uglancani pod.
Tugovat ćeš ti zbog nas…
kada ostaneš sam kao olinjalo pseto,
nezanimljiv kupcima jeftinih zadovoljstava,
nepotreban samoljubivim igračima prljavih igara
i sprdnja pticama rugalicama,
kojima smiješi se dug život.
Plakat ćeš najzad i ti…
kada duboko u sebi osjetiš
da moja duša otrgnula se od tvoje,
onoga časa kada shvatila sam
da danonoćne bolne rane
sama sam si zadavala…
živeći u magli očekivanja.
A ja? Počela sam nas zaboravljati....
dok tapkala sam za tvojim tragovima,
kroz gustu maglu zabluda,
i bezglasno u sebi zavijala,
tražeći način da barem na jednu sekundu
glavu prislonim na tvoje grudi.
Počeo si ponirati u zaborav,
kada osvijestila sam
da za me nikada nisi postojao,
osim u magluštini mašte.
Da naričući otišla sam s mjesta,
na kojemu nikada nisam bila.
Tražit ćeš, tražit ćeš ti mene…
ali, i ja sam… magla.
Post je objavljen 27.05.2024. u 12:58 sati.