Neki dan sam imala dogovoren sastanak u 12.
Bez revolvera, bez metaka u ulici Kestena.
Izađem iz stana, nigdje auta.
Obiđem zgradu, pa susjednu, treču, obiđem kvart,
napravila sam 2 km. Na izmaku sam.
Niđe moga "mustanga".
Taksi je došao brzo.
Taksista ne priča, kao da je znao
kad bi progovorio da bih odmah dobila
proširene vene.
Uvijek dođem na vrijeme, trudim se.
Kazna za one što kasne:
10 dana nošenja cipela za dva broja manjih.
Vratim se kući, kad auto ispred ulaza.
Kao da sam u odlasku bila kokom omađijana.
Svašta.
Kažu da je najbolje ostaviti auto kod crkve, i platiti molitvom.
Boga mi, ostala bih bez auta jer bi crkva zvala pauka,
a on prca nemilosrdno kao da je natankan viagrom.
Pravi zmaj što prži po rukama.
Možda bi i on trebao na ispovijed.
Njegovi grijesi su ne oprostiivi. iako je Vlada izvojevala
blagoslov i milost za njega jer on je njihova perjanica,
a nas nesretnike orubaju..u tišini.
Imaju koga hebe im se. Mogu.
Svakakvih nas ima.
Netko je rastrojen, netko ustrojen, netko uštrojen.
Neki imaju ego ko kuću...na katove..
Ta je kuća ponekad od karata, i složi im se na glavu.
Bez pokrova je najisplativija, jer sa balkona je bolji pogled
nego iz podruma.
Biti kronično nesretan zato što
ti titra jaja netko tvoj?
Užas.
Ps:
Egu sam odavno priprijetila da je dosta konferencija i
da će dobiti po guzi bude li nestašan.
Ne dam mu da me unesrećuje.
Post je objavljen 01.04.2024. u 21:29 sati.